Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

233

но јавних расхода и њима покривеяих инвестпција постао средство за савлађивање кризе у служби пуне запослености привреде (350). Јавни кредит својом употребом као и набављањем кредитних средстава преображава и организује привреду (353). Поред суштине и функције јавног кредита обрађене су и његове врсте, облици и границе и, најзад, државно банкротство. Финансиски компромис („Finanzausgleich“, књ. XI, 371 —379), важан и за нашу федералну државу јесте „план и норма за расподелу задатака, располелу издэтака и прихода као и за изравнање терета између вертикално и хоризонтално рашчлањених творевина („Gebilde’’) јавне привреде” (375). Ради разлика у њиховој привредној снази проблем je тешко решити само на један између могућих начина, те су потребив разне комбинације. Књига XII (380 —387) о финансиској управи обрађује њена начела, основе, облике и делатности, организацију и контролу. И финансиска управа мора при сваком акту водити рачуна о могукностима и потребама привреде (381). Иако се Таучерова књига ограничава скоро искључиво на проблематику јавне привреде западних капиталистичких земаља, ипак ће бити од велике користи за наше стручњаке. Наш читалац ће наравно приликом њеног читања водити рачуна о специфичностима наше и капиталистичке привреде.

Др, Владимир Мур ко

Armand Cuvillier: OU VA LA SOCIOLOGIE FRANÇAISE? Avec, une étude d’Emile Dürkheim sur la sociologie formaliste. (Petite bibliothèque sociologique internationale sous la direction d’Armand Cuvillier, série A: auteurs contemporains.) Paris, Librairie Marcel Rivière et Cie, 1953, VIII-211 p. Арман Кмвилије je још пре Другог светског para објавио, перед осталог, свој данас већ познати и на више језика преведени Introduction à la Sociologie (1936), a 1950 две књиге (трећа je у припреми) свог приручника Manuel de Sociologie, у коме je врло успело изнео у главним линијама развој социологије, њене резултйте, као и проблеме и методологију савремене социологије, анализираЈући и дискутујући аргументе претставника главних социолошких праваца. У предговору књите која je предмет овога приказа, Кивилије износи разлоге своје забринутости стањем у француској социологии. Њена „добра традиција“ састојала се по ньему, с једне cTpiane, y избегавању емпиризма лишеног идеја који зка само за скупљање чињеница, а с друге стране, у одбацивању произвољних и чисто појмовних конструкција које се не заснивају на стрпљивој анализи стварности, односно како je Fr. Simiand сажето рекао: „Pas de faits sans idées, pas d’idées sans faits.“ Држећи ce углавном тих поставки, диркемовска школа, и поред својих грешака, постигла je плодне резултате. До критичног стања у француској социологији дошло je, по аутору, са ових разлога: док je раније Диркем грешно желећи да филозофију анектира социологији, данас филозофи којима je углавном поверена иастава социологије, уносећи одређену, француском духу страну филозофију, поричу социологији право на самостално постојање; затим, некритично прихватање метода ко je се примењују у САД (например: социометриске методе мерен>а „друштвене раздаљине“) уз потпуно отсуство перспективе научное искоришћавања нагомиланог материјала; и најзад, недоволь-