Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

249

вршених промена, а затим су истакнуте главне карактеристике нашег уставног уређења, а нарочито начело суверености народа и непосредне демократа] е, скупштански систем у коме има нарочито место и функцију Веће произвођача итд. Карактеристично je да писац све своје анализе, па чак и закључке, заснива на расправама наших руководилаца и најистакнутијих правних стручњака коje су објављене и на француском језику. Он наводи многобројне и зналачки одабране цитате. То je доказ настојања да се пружи што вернија и објективнија слика једног максистичко-лењинистичког устава, устава више економског него политичког, како писац закључује, У рубрици „Француска уставна хроника“ објављена су два чланка. Marcel Waline:. L’élection présidentielle de décembre 1953. На неколико страница дат je правки аспект познатих догађаја приликом прошлогодишњих избора за срранцуског Претседника Републике. Pierre Pactet: Les commissions varlementaires. У првом делу овог опширног чланка расправља се о правном пол.ожају, месту и значају парламентарных комисија у процесс законодавне делатности парламента. Пре него што he прећи на анализу савременог стања, аутор приказује историски развој двају основных система: енглеског, у коме нема специјализованих комисија, и француског, у коме постоје специјализоване комисије. После тога исцрпно се говори о политичкој улози и контроли коју врше поменуте комисије над радом министара.

С. Врачар

REVUE TRIMESTRIELLE DE DROIT CIVIL, Paris, No 1, Janvier—Mars 1954. Pierre Guicho: Акти располагања туђом ствари. Акта располагања туђом ствари нису, као што би се то могло у први мах помислити, само и чисто од правнотеориског значаја него и од практачног интереса. Такви акта обично настају због заблуде, кад неко у заблуди верује да je он сопственик ствари којом располаже, например кад лице које има за дужност да управља туђом имовином располаже добром из имовине којом управља; или кад један од сувласника располаже заједничком ствари као да je само његова. Овакви правый послови су без дејства, али се поставлю питање да ли га они могу стећи после, кад лице постане стварни сопственик ствари, односно кад постане искључиви сопственик ствари. У оваквим правним пословима, по једном схватању, постоји je такав правый посао. Он уоже имати и стварноправна и облисе у оваквим случајевима мора имати на уму чињеница да се по француском праву уговорима, правним пословима, стварају, мењају и преносе и облигациона и стварна права. Уговор о купопродаји je такав правки посао. Он може имати и стварноправна и облигациона дејства. То што су оба ова дејства везана за само један те исти правки посао, уговор о купопродаји, не сме да нас завара и треба да јасно разликујемо стварноправно од облигационоправног дејства истог правног посла. Ако један такав правки посао у некой случају нема стварноправно дејство, то још не значи да он нема ни облигационоправно дејство. Аутор детально проучава питана: шта je туђа ствар, може ли се располагати туђом ствари у име другог као заступник, ратафикација од стране правое сопственика и др. У закључку аутор констатује да судска пракса није у свим случајевима аката располагање туђом ствари ишла једнако далеко у погледу њиховог дејства. Питање аката располагања туђом ствари, према аутору, није питање пуноважноста прав-