Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њене француским читаоцима, као и да улазе v птаип д"^’п Т осле ећеМ ° ПРИСТ ™ —ово Д ј стање узотаени™ 1 > в ода од Гастона Ледика, изложено привредно не Севемф^™ Ж я Ва Индoкине ’ затим С У Т Р« студије посвећеекономста У Четартом Д ел У> П °Д наеловом планови и развитак, третирани су значајни проблеми, који разјашњаваЈу многа питана из области светске привреде уопште најзал ОД велике ]е важности по савремену политику и привреду ’ последши чланак из ове серије у коме je третиран проблем будућности француске прекоморске уније и опстанка Европе. М. Ј. Ж.

REVUE DU DROIT PUBLIC ET DE LA SCIENCE POLITIQUE Г f L’ETRANGER, Paris, Jean Dabin. Sur la science politique. Дутор, један од најистакнутијх пр отстав ника неотомистичке правке филозофије, одређује предмет и характер политичке науке. Он критикује гледишта новијих и стари]их писаца који или у moj виде само један специфичан метод посматрања материје уставног права, тј. да нема свог сопственог предмета (Бирдо); или je схватају као науку о начину формираша и условима стабилности друштвених скупова (Жувенел); или пак под тим називом дају науку о вештини управљања (Јелинек). То je просто наука о држави схваћеној као друштво управљача и оних којим се управља у цил>у остварења општег добра (bien public temporel) и добра сваког појединца, а политика би била свака активност вршена у вези с тим у оквиру државе. Сама политична наука се састоји из два дела који се узајамно допуњују: позитивног, кад се проучава емпириски дата држава и филозофског, кад се третира држава-идеал. André de Laubadère: Du pouvoir de Vadministration d’imposer unilatérement des changements aux dispositions des contrats administratifs. Писац најпре приказује и разматра три главке тезе о тзв. административним уговорима; уобичајену, која се изјашшава за могућност слободног уношења измена од стране управе у уговоре склошьене с трећим лицима; Жезову (Jèze), по којој те могућности морају бити ограничене на одређене случајеве, и најзад Лилијеову (L’Huillier), no којој та могућност не постоји. Дајући преглед француске праксе аутор долази до закључка да треба правити разлику између следећих двеју ситуација: прво, кад сауговорач директно учествује у функционисању службе, управа може уносити измене у обавезе контрахента; друго, кад уговор има за предмет бригу о средствима за функционисање службе, то се не може чинити. —■ У рубрици „Страна уставна хроника“ објављене су две расправе о променама извршеним у данском и југо словенском уставу и уз иьих потпуни текстови тих устава. Jacques Robert: La constitution du 5 juin 1953. У кратким потезима изложен je уставни развитак Данске почевши од XVII столећа и најважније характеристике уставног уређења у новијем периоду, а затим анализа најновијих промена. Claude Durand: La réforme de la Constitution de la République Fédérative Populaire de Yougoslavie (13 janvier 1953) et le Droit constitutionnel de la doctrine marxiste-leniniste. Овај чланак заслужује код нас посебан интерес, јер претставља један од првих озбил>нијих покушаја неког страног аутора да научно размотри уставну реформу у Југославији. Излагање je лепо систематизовано: на првом месту je расправлено питање о узроцима и политичким условима из-