Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

211

народним обичајима. Ми данас настојимо да се никакви спорови не воде у народу. Једини спор који данас водимо то je борба против окупатора и шегових слугу усташа и четника Али и уколико и перед тог нашег настојаша дође до спорова, срески одбори дужни су да их ријешавају руковођени увијек и једино интересима народно-ослободилачке борбе. Свако лично руковакье, тј. руковање личним мотивима или личном мржњом бит ће на ј строже кажњавано и осуђивано. Срески Н. О. О-и покоравају се и извршују све наредбе обласног Н. О. О-a од којега добивају директив наредбе. „D) Обласни народно-ослободилачки одбори. Исто као и срески Н. О. О-и имају обавезе и дужности и једино што je њихова надлежност и самосталност много већа и одговорнија. Обласни Н. О. О-и имају под својим руководством и контролом читаву једну облает као што je н. пр. Босанска Крајина и Далмација. „Подјела рада мора да постоји у свим народно-ослободилачким одборима, тако да се зна зашто ко одговара. Ми данас не стварамо ыикакав други апарат државни, већ једино и искључиво Н. О. О-е преко којих се спроводи читана наша политичка, привредно-финансијска, просвјетна, пропагандна, здравствена, социјална и вјерска, пропаганда односно политика. Због тога при обласним Н. О. О-има требају отсјеци за поједина питања тако нпр. при Н. О. О-у за Бос. Крајину један he друг одговарати; за управно-привреднофинансијски посао; други проев јетно-пропагандни отсјек a трећи социјално-здравствено-вјерски отсјек. Тако нпр. када дође неко наређење или упутство земаљског, односно АВНОЈ-а, да се нешто уради од појединих отсјека, секретар даје тај посао у рад дотичноме другу за који je он одговоран ако га не изврши. Оваква подјела посла не лишава одговорности пред плијенумом извршног односно претсједништва Н. О. О-a, већ пленум има право да позове на одговорност читави извршни одбор односно претсједништво Н. О. О-a. Оваква подјела рада треба да се спроведе и у среском и у општинском Н. О. О-у . . .“ Под тач. Е) која се, услед оштећености текста, тешко може разабрати расправља се о организации и надлежности земаљског антифашистичког већа. Шести део, исто тако оштећен, расправља о односу између народно-ослободилачких одбора и војно-позадинских органа и подвргавају критици неправилности које се у томе показују. „ ... Ако се буде радило као до сада а то je да командант мјеста, не обзирући се на Н. О. О., шаље своје органе и врши мобилизацију људске радне снаге или ма чег другог без питања Н. О. О-a, онда народ неће сматрати са пуним правом да je то гьегова власт. Или ако један војни функционер дође и наређује народно ослободилачком одбору да уради нешто што његова надлежност није, онда такав Н. О. О. не може да функционише. Зато je наша дужност да подигнемо и учврстимо народну власт поштујући њене органе и покоравајући се њиховим одлукама ...“ У седмом делу набрајају се одлуке које je донео Изврппги одбор, односно поједини његови отсеци. „Управни отсјек: а) извршио избор на читавој слободној територији Н. О. О-a за оггаггине, срезове а сада припрема и за Н. О. О-е за Далмацију и Бос. Крајину, b) одржао и одржава зборове,