Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА

273

о наследном положају ванбрачне деце формулисано на саветовагьу врховних судова од новембра 1951 (13). 4. Наследно право je одређено двема установама својином и породицом (14). Познато je да се породица у току друштвеног развоја развијала и мењала углавном у зависности од развоја својине и својинских односа. Наслеђивање као функција породице трпело je промене заједно са њом. Тако су се мешали и наследии системи. Као што се породица сужавала од матријархалне (ако изузмемо промискуитет и групни брак) до модерне, биолошке породице, тако се и наслеђивање сводило од широког наслеђивања de cuius-a од стране свих саллеменика до најужег круга сродника (15). Сваки друштвени правни систем изграђује одговарајући систем наслеђивања. Јер друштво je извор и основ свих односа па и правних. Њему зато припада право да регулише односе онако како то најбоље одговара његовим интересима. Према томе и право наслеђивања није ни неко природно право, нити je то право везано искључиво за приватну својину. Али оно не сме да буде ни средство за одржавање неједнакости у друштву, већ треба да претежно служи правилном развитку личности (16). За проблем који ми проучавамо битно je констатовати да путем наслеђивања родители после своје смрти омогућују деци, која су неспособна за рад, средства за живот и подизање, чиме и после своје смрти настављају да врше своје родитељске дужности, нарочито обавезу издржаваша. У модерном друштву видно се истине тенденција поправљања положаја ванбрачне деце, нарочито у погледу права наслеђивања. И у земљама у којима влада буржоаско друштвено уређење, овај процес се непрестано развија. Истина, тамо je „осећај буржоаске мудрости нагонио законодавство да поступа само у етапама“ (17), али се наследноправни положа) ванбрачног детет-а ип)ак знатно поправио. Многа напредна законодавства напуштају концепцију о потреби Подређеног положаја ванбрачног детета уопште, па и у погледу његовог наследноправног положаја. Наше породично законодавство несумњиво спада у напредна законодавства, иако иије у свим решешима ишло до логичних коясеквенца. У нацртима за-

(13) Ближе о овоме саветовагьу в. у белешци у „Архиву за правые и друштвене науке“ наведеној у напомени 9.

(14) В. интересантан чланак Диме Бојановски: За една „грешка“ на Енгелс, објављеном у часопису „Преглед“, Скопље, 1951, бр. 1, стр. 16—20, и чланак др. Олега Мандића: Брачни односи и „породица“ у првобитној заједници, објављеном у „Историском зборнику", Загреб, 1951, бр. I—4 сто. 55—101.

(15) В. о овоме интересантно излаган-е др. Б. Недељковића; Породица и наследство, Архив, 1940, бр. 1, стр. 8—26.

(16) О овом питању в. опширније др. Б. Т. Благојевић; Основ права наслеђа, посебан отисак из „Бранича“, Београд, 1935, бр. 4 и 5.

(17) Georges Ripert, Le régime démocratique et le droit civil moderne, Paris, 1936, 104. y овој књизи овај познати француски цивилиста нарочито истине да je поправљање инфериорног положаја ванбрачне деце инспирисано не неким религиозним идејама већ фактом да je такав положа) супротан идеји једнакости за коју се демократија непрестано бори.