Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНОГ ДЕТЕТА

279

гих сродника својих родитеља, нити су они законски наследници те деде. С обзиром на важеће законодавство, овакав пропис Нацрта о наслеђивагву био би сасвим оправдан. Тезе полазе, како то умесно констатује проф. Ајзнер (26), са начелног становишта да je право наслеђивања пандан праву на издржавање. Како према чл. 32 Основног закона о односима родитеља и деце узајамна дужност издржавагьа постоји само између брачних сродника по право), усходној и нисходној линији, а не и између ванбрачне деце и предана ванбрачних родитеља и других сродника, то je оправдано да се и право наслеђиван.а регулише на исти начин (27). Друтачије би се могао проблем третирати de lege ferenda. У нашем праву je усвојен принцип да je сроднички однос, или боље речено родитељски однос, установљен на законом прописали начин, нравна чиььеница која проузрокује права и дужности лица која се иалазе у том сродничком односу. Основни закон о односима родигеьа и деце je отступио од овог принципа чинећи уступай постојећим схаватањима о опасности увођења ванбрачног детета у ширу породицу. Везивање брачног детета сродничким везама само за ванбрачне родитеље јесте уствари задржавање његовог подређенот положаја у односу на брачно дете. Од овог уступка заосталој правној свести прелази се логично у други уступав да ванбрачна деца немају права наслсђивања својих предана. И тако, се долази у заиста чудну ситуацију да се ванбрачно сродст?во различите третира. Ванбрачно дете je сродник свога претка ако je реч, например, о склапању брака. Тада ће ово сродство бити брачна сметња која повлачи апсолутну ништавост брака, али оно није сродник ако треба да. тражи издржававье, или ако треба да добије наслеђе. Оваква логика законодавца има несумњиво недостатака и не може се правдати правном свешћу народа. Јер закони, као део надградне, треба да делују и као: агенс који вуче друштво напред, а не да буду само констатација већ постојећег стана. • Због тога мислимо да je правшгније третирати сродство увек на

(26) В. др. Б. Ајзнер: Напомене о тезама за предпројекат закона о наслеђивању, „Архив“, 1948, бр. I—3, стр. 101.

(27) У нашој објављеној и доступно] судско] пракси нема података о овом питању. Врховни суд Хрватске у свом извештају о праву наслеђивања ванбрачног детета, СУ 499/51 од 21 септембра 1951, констатује да се ово питање у пракси судова врло ретко расправљало и да Врховни суд Хрватске није имао, прилику да по шему заузме становиште. Подручни судови су међутим заузимали негативно становиште ако се појављивало питагье наелеђивања према очевйм сродницима. У извештају Врховног суда HP Хрватске о проблемима и појавама судске праксе за раздобље од 1 септембра до 31 децембра 1949 налази се примедба да уколико правна правила из прописа који су били на сназй ,6 априла 1941 искључују ванбрачну. децу из законског наслеђивања очевих предака, она нису у супротноСти са постојећим прописима. У извештају се подвлачи да би се питаН>е наслеђивања према мајчиним сродницима, уколико би се појавило (а таквих одлука ни]е било), имало различите решити на подручју на коме ]е важно новелирани Општи аустриски грађански законик (новела од 1914), ко)и je признавао ванбрачном детету право законског наслеђивања к према ма]чиним сродницима, a другачије на осталом подручју где ова новела није важила.