Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДЕЈСТВО ТУЖБЕ НА ИЗБРШЕЊЕ АКАТА

281

сним условима од ложе извршење оспореног управног акта (4). При прописиваььу одредбе чл. 16, ст. 2, законодавац je вероватно био руковођен следећим разлозима: стоји чињеница да je један управни акт оспорен тужбом и да се у случају уважавања тужбе исти акт има поништити. Пресуда којом се ништи управни акт има дејство ex tunc, тј. предмет ce враћа y стање y коме ce налазио пре него што je пониттени акт донет (чл. 63, ст. 2). Свакако да отклањање незаконитссти констатоване судском пресудом неће наићи ни на какве тешкоће ако пониттени акт ни je био извршен. Напротив, на тешкоће се наилази нарочито у случају кад je извршен управни акт којим je тужиоцу било наређено какво чишење, нечињење или давање. У циљу отклашагьа тих евентуалних тешкоћа које се могу појавити у случајевима поништења оспореног управног акта, Закон о управним споровима je предвидео једну резерву кад je државни орган дужан („одложиће извршење“) да одложи извршење управног акта до коначне судске одлуке. Додуше одредба чл. 16, ст. 2, претставља изузетак од правила постављеног у чл. 16, ст. 1, (да тужба по правилу не спречава извршеьье управног акта против кога je поднета), па се она стога треба уже тумачити, али при свем том она пружа извесну гарантију тужиоцима (физичким и правним лицима), да he се под условима из чл. 16 Закона, изаћи усусрет њиховом захтеву за одлагањем извршења управног акта. 2. —■ Да би се извршење оспореног управног акта могло одложити потребно je да буду испуњени следећи услови; а) да би се извршењем оспореног управног акта тужиоцу нанела штета која би се тешко могла поправити; б) да се одлагање извршења оспореног управног акта не противи јавном интересу; в) да се одлагањем не наноси противној странци већа ненакнадива штета. Ови услови морају бити кумулативно испуњени. I°. Кад се може сматрати да he извршење оспореног управног акта нанети тужиоцу штету која би се тешко могла поправити? Потто се не може дати прецизан позитивен одговор на ово питање, то je потребно најпре искључити оне управне спорове, код којих je јасно да се не. може тражити извршење оспореног управног акта. То су најпре управни спорови покренути против акта којима je тужилац одбијен од тражења да му се призна какво право. Свакако да се у овим споровима не може поставити питање одлагања извршења оспореног управног акта.

(4) Чл. 16, ст. 2 и 3, гласи; „По захтеву тужиоца орган који je надлежан да нареди извршегье оспореног акта одложиће извршење до коначне судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла поправити, a одлагање се не противи јавном интересу нити би се одлагагьем нанела већа ненакнадива штета противно] странци. Уз захтев за одлагаше мора се поднети доказ о поднетој тужби. По овом захтеву надлежни орган мора донети решење најдаље у року од три дана од пријема захтева. Орган који je надлежан да нареди извршење, може и са других разлога одложити извршење оспореног акта до коначне судске одлуке, ако то јавни интерес дозвољава.“