Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САВЕЗНА НАРОДНА СКУПШТИНА

295

Најпре, коришћењем неких од ових права Веће доспева у ситуадију да даје Скупштини сугестије. Али остаје се само на томе. Behe може сугерирати нешто Скупштини, али на овој je да ли he мишљење Већа у било којој форми прихзатити или одбацити. С друге стране, коришћење неких од поменутих права повлачи за собой јачу активизацију Скупштине, што je од неоспорне користи за боље функционисанье система скупштинске владавине. Поред тога, употребом неких од ових права (предлагање да се на дневни ред седнице одбора ставе поједина питања, изношење извесних питања из надлежности Већа пред Скупштину и предлагања претреса и доношења одлуке о тим питањима), Behe доприноси приближаваньу Скупштине самој пракси, т.ј. конкретнијим проблемима из практичног живота. Исту последицу изазива и пропис чл. 72, ст. 2, по коме Претседник Републике може да задржи од извршења акт Beha с којим се не слаже, с тим што мора опорно питање да изнесе одмах пред Скупштину ради доношења одлуке. У вези примене овог члана поставља се питање да ли Скупштина има само да као арбитар каже да се слаже или не слаже с актом Beha, или она конкретно решава то питанье. Уколико би се Скупштина сагласила, она би акт само потврдила. У случају да се не сложи с ньим постоје три могућности: или би Скупштина донела одлуку којом не даје право Већу с тим да Behe поново реши дотично питање, или би дала Већу директиву како да регулише то питање, или би она сама донела, ако je то могуће, неки од својих аката (закон, одлуку или сл.) којим би уредила то питање. Уставни закон овде није прецизно изразио своју мисао и на будућој пракси je да реши то питанье, али сматрамо да се могу прихватити, поред прве, и ове друге две солуције. Као што се види, с обзиром да je Скупштина центар у коме се скупља сва државна власт, она je приближена у великој мери самој пракси, али у томе се није отишло сувише далеко. У Уставном закону налазимо мало могућности да се Скупштина ангажује на сасвим конкретним пословима из праксе. По правилу, Скупштина не врши послове који припадају њеним извршним органима, a још маше послове који су у надлежности управних органа. И добро je што je то тако, jep, круто и строго јединство власти je у супротности са нашом концепцијом скупштинске владавине. Оваква каква су, горепоменута права значе потврду спровођења једног чистог али умереног јединства власти кроз Скупштину, а то значи и потврду-Псарактера ових органа као извршних, и то не обичних извршних органа, већ специјалних органа који путем својих права и начином свог рада помажу Скупштини у ньеном раду. Напротив, у претседничком и парламентарном систему круг ових права која имају слични органи (Претседник Републике и влада) знатно je шири, а ньихова природа je сасвим друкчија, тако да поменути органи стичу низ средстава којима се могу одупрети прет-