Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2. Заиста je тачна ауторова тврдња да немамо један научно f утврђени појам правног лица „који би могао да одговори захтеви- I ма и потребама наше нове друштвене и привредне стварности“. То ' није ни чудно кад се зна да ни буржоаска нравна наука која има тако дугу традицију у области грађанског права, није join успела да објасни појам правног лица уопште. Али, мислим, једно je бит- * но код правног лица грађанског права: оно je формацијаl; робноновчане привреде и постоји исто онако само на основу присвајања робе као што и појам физичког лица у грађанском праву постоји као надградња присвајања робе (чувена Марксова формулација у Капиталу, изд. Културе, Т. I, стр. 47). Несумњиво je да у нашем друштву постоји робна привреда. Робни односи између предузећа као носилаца нашег привредног' живота развијају се по правилима грађанског права. У тим односима појављују се та предузећа као грађанскоправна лица. Наша арбитражна пракса узима привредна предузећа као јединствена лица и у тој пракси се не појављује никаква потреба да се у саставу предузећа, а независно од њега, појави још један субјект права, рецимо радни колектив. Али чињеница je и то да наша привреда ни je само робна. Она je истовремено и планска. Кроз план иако код нас данас план значи нешто сасвим друго, испольава се на сасвим друти начин него у тзв. административном социализму —■ долази до изражаја политички, свесни, елемент који жели да ту робну привреду усмери у социјалистичком правду, да доконча израбљивачке односе у друштву, да вишак рада што je више могуће равномерно подели међу чланове друштва. Не улазећи овде у економски проблем односа између планске и робне привреде, истичемо чињеницу да се као правка надградгьа, план, плански акти (а то су данас великим делом финансиски инструменти) појављују у правној надградњи као равноправии акти. Ти јавноправни акти, чинећи са грађанскоправним односима међу предузећима једну целину, ипак у саставу те целине претстављају оквире, границе грађанскоправних односа. Другим речима грађанскоправни односи међу нашим предузећима не могу да се развијају онако слободно, стихиски као у капитализму, већ само у границама јавноправних прописа. Какав je утицај ове околности на грађанскоправну личност- \ привредних предузећа? Изражен правнотехнички, то je 1 на правна личност“ предузећа. Та специјална правка личност ражена je например у нашем позитивном праву у чл. 52, ст. 2, у вези са чл, 102, ст. 1, Уредбе о оснивашу предузећа и радньи од 24 децембра 1953, као и у чл. 8, 9 и 11 Уредбе о трговинској делатности од 31 децембра 1953. Специјална правна личност условљава специјалну правку опособност. Правна личност и правна способност су блиски појмови; правна способност je главки атрибут правнеличности, она се испољава кроз правну способност, Значи, док фи—

301

ДИСКУ СИЈА