Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

I зичка лица имају универзалну правну способном, могу у начелу ] имати сва права и све обавезе, дотле правка лица, нарочито у нашем соци ј алистичком праву (да ли je то тако и у буржоаском о томе теоретичари воде спор) правка лида могу ступати само у оке правые односе који су предвиђени статутом, који улазе у крут делатности због које je основано. 13. Који je то елемент у појму правног лица који највише одражава околност да je правно лице надградња над носиоцем робе, покретачам робне производше? То je имовина. Правно лице не може бити без имовине: (скупа права и обавеза која се односе на известан круг економских добара које субјект, ималац имовине самостално и слободно присваја; скупа економских добара који потстиче интерес за повећањем тих добара али истовремено служи и као подлога, као залога (у неправнотехничком смислу) и за оба. зезе тога субјекта. И предузеће заиста има такву имовину. Предузеће одговара својом имовином за своје обавезе, или ако то не може, доспева у принудну ликвидацију. Ако предузеће има самосталне уговорне обавезе и права, оно мора имати'и хйлшстална апсолутна, стварна права. И заиста, ово основно стварно право о имовини предузећа je „право управљања“ али само у свом стварноправном, имовинскоправном смислу (јер тај неадекватан израз има бар још два друга значења). 4. Поред организационог јединства и имовине, међутим, постоји још и један трећи битан елемент у појму правног лица; ту имовину путем одређеног организационог јединства мора да при( сваја одређен круг људи. То je она мисао која je Је£ингд_навела да чланове односно корисшlке~ правног субјекте, а Планиола да узима да правно лице није ништа друго него једна врста колективне својине. (Разуме се, у оба ова схватавьа има велика доза истине; једини им je недостатак што не објашњавају зашто субјект тужилац и тужени нису чланови ни њихова имовина, већ једна конструкциона веза између тих чланова иимовине: правно лице.) Ако нема људи који присвајају у извесном поретку и бар у извесној мери ту имовину, нема ни правног лица. A који би људи били они који присвајају имовину предузећа као правног лица ако не радни колектив? Према томе, радни колектив се не може одвојити од предузећа, јер предузеће и радни колектив je једно те исто, осим, разуме се, ако предузеће не схватамо у ширем смислу, као скуп људи који на основу извесног организационог јединства, вршећи економску делатност помоћу одређеног скупа економских добара, присвајају у извесној мери резултате те делатности, ■— већ уже, само као скуп економских добара, као један компликован и разнородан збир ствари. Тада je оно заиста објект, а не субјект; питание je само који појам миллиме под омонимом „предузеће“. У том ширем смислу радни колек-