Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Треће, радни колектив ни je само људски супстрат предузећа I као правног лица, нити je само орган правног лица. Он je заиста ; и претставник друтптва и као такав носилац je једног социјалиI стичког и демократског права, права самоуправљања радног народа. Раднички савети са тог политичког гледишта имају важну улогу која прелази њихов значај као органа правног лица. Они су основне ћелије нове организације социјалистичког друштва и средство борбе и против капиталистичке експлоатације и против државнокапиталистичког, бирократског насиља како истиче друг Кардељ (напр. у чланку „Четири године искуства“ у листу Рад бр. 13 —16, август 1954). Међутим правка страна ове улоге радничких савета спада у облает уставног, јавног права, он нема непосредне везе са овом нашом дискусијом. Разуме се, има још врло много питања да се разјасне из овог комплекса проблема. Тако je напр. питање како се уобличава имовинска ыаса предузећа, да ли и основна средства треба да уђу у ту масу и у којој мери (то je нарочито актуелно питавье код принудне ликвидације предузећа). Затим, постоји ли јавноправни субјективитет предузећа и какав je он, У ранијој ери тзв. административное социализма било je јасно да je предузеће било истовремено и државни орган. Штавише он je првенствено био орган државне привредно-административне делатности, а, само je по форми, по законској декларацији било правно лице, У суштини оно није било правно лице јер није имало потребне елементе, пре свега самосталну имовину. „Уговори“ предузећа су били само средство крајње реализације оперативное плана, инсолвентност предузећа није могла да постоји, у крајњој ликији обавезе предузећа су се плаћале из државног буцета. Но како данас стоји ствар, шта je остало од административноправне или финансископравне личности предузећа данас када je несумњиво да постоји грађанскоправна личност предузећа? Какав je однос између грађанскоправне и јавноправне личности предузећа? Све су то питања која не само у нашој теорији него и у нашој пракси траже одговоре. 6. Најзад, да додирнемо само још једно питање. Да ли су државна привредна предузећа у Совјетском савезу правна лица? Нису из сличних разлога због којих ни код нас нису била у тзв.административној ери планирања. Иако совјетски законски прописи проглашују привредна предузећа за правна лица она то економски. нису. А кад једна правна установа економски није оправдана, кад нема одговарајућу економску базу, узалуд се жели одржавати je пуким нормама. И док има писаца, као напр. Братус, који наглашују да je самостална имовина битан елемент код правних лица, али не подвлаче нужне консеквенце те тврдње, друти писци, као Бенедиктов, занемарују тај елемент и прелазе у чисти конструкционизам, „логицирање“. Потпуно се напушта економска подлога.

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА