Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

305

ДИСКУСИЈА

потпуно ce y стварности (не и у цитатима) занемарује тврдња Маркса и Енгелса да je. грађанско право надградња над робноновчаним односима. Насупрот томе, полазећи од бирократске претпоставке да законодавац све може, проглашује се и грађанско право, и правна личност предузећа, и право управљагва („оперативно“ управљање) у пуке инструменте за остварегье „државног“ плана и државних задатака. Из тога, онда, настаје много противречности које се никаквим нагомилавањем норми ни конструкција не могу решити. Зато ни Венедиктов у својој монографии Државна социјалистичка својина не наглашује салосталну имовину код правних лица него момент да je то „колектив радника и службеника на челу са одговарајућим руководиоцем“. Управо на овом питању видимо јасно нормативизам совјетског права.

Др, Андреја Галс

ИЗБРАНИ СУДОВИ И НАШИ НОВИ ПРАВОСУДНИ ЗАКОНИ

По чл. 7 Закона о привредним судовима, за спорове из надлежности привредних судова не могу се оснивати нити уговарати избрани судови, осим ако законом није друкчије одређено. Данае нема закона који предвиђа могућност уговарања надлежности избраног суда за спорове из чл. 3 овог закона у којима cjy обе стране домаћа правка лица. Према томе, домаћа правка лица не могу између себе уопште уговарати надлежност избраног суда. Што се тиче могућности уговарагьа надлежности избраног суда за спор између домаћег правног лица и страног физичког или правног лица, о H.oj je реч у чл.. 3, ст.2, овог закона који предвиђа да привредни судови суде и привредне спорове између ових странака, ако није уговорена надлежност избраног суда. Пошто се могућност уговарања надлежности по овој одредби не ограничена на домаћи избрани суд, то значи да домаће правно лице може са странцем уговорили надлежност како домаћег тако и страног избраног суда (1). Као домаћи избрани суд долази у обзир, пре свега, спол>нотрговинска арбитража која je, ако не по називу а оно по својој природи, несумњиво један избрани суд. Могућност уговаран>а надлежности спољнотрговинске арбитраже изрично je предвиђена одредбом чл. 111 Закона о привредним судовима. Може се поставили питање да ли се домаћем правном лицу по овом закону

(1) Овде се може поставити питанье који би се избрани суд сматрао као инострани: да ли онај који није састављен од југословенских држављана или онај чија би се одлука имала сматрати као страна одлука. Ако би ce усвојило ово друго схватање, онда опет има више могућности. Одлука се може сматрати страном: а) зато што je уговором о избраном суду искључена надлежност југословенског редовног суда, или б) зато што je донесена у иностранству, или в) зато што се по начелима међународног приватног прдва на уговор о . избраном суду у датом случају примењује етрано а не југословеоско право, итд.