Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

307

избраног суда понашају уствари као заступници странака које су их изабрале. Уместо да теже правилној одлуци, овакве судије уствари бране интересе својих странака. Притом нису искључене и злоупотребе. Странка се излаже опасности да буде оштећена одлуком коју такие судије доносе. Ово поготово ако није уговорена могућност жалбе вишем избраном суду, или ако државни суд не даје егзекватуру на пресуду или ако није овлашћен да одлуку испитује у меритуму (révision au fond). Избраним судовима упућује се даље замерка да уговор којим ce њихова надлежност утврђује може понекад бити резултат надмоћности једне утоворне стране над другом. Економски јача уговорна страна намеће друтој надлежност избраног суда тако што закључење привредног уговора условљава надлежношћу избраног суда за спорове из - тога уговора. Надмоћност једне стране не мора се изразити само у томе. Она се може огледати и у условима под којим избрани суд треба да врши своју функцију. Тако, напр., уговорне одредбе о поступку уошпте, а посебно о именовању судија, итд. могу једну страну довести у неравноправан положај према другој. Овим општим разлозима ко]и говоре против избраног судства треба додати и друге који су специфични за нашу земљу. Обично се као позитивна стране избраних судова наводе: 1) могућност учешћа у њима лайка, боље рећи неправника, који су иначе стручни за привредну страну спорнога односа, због чега их странке осећају као себи ближе, негр редовни суд, и 2) упрошћеност, а самим тим и брзина поступка, И један и друти разлог губе у нашем праву много од свога значаја. Оба поменута закона предвиђају у саставу судских већа повремене судије и судије поротнике који не морају бити правници. Осим тога, у оба закона предвиђено je да претседници судова могу одредити да у суђењу спорова одређене врсте учествују поједине повремене судије односно судије поротнипи, ако би њихово стручпо знање и искуство допринело бољем решавању ствари (чл. 91, ст. 3, Закона о привредним судовима, чл. 112, ст. 3, Закона о судовима'. Што се тиче захтева упрошћености и брзине поступка, арбитражи:! и судска пракса у нашој новој држави показивале су досад сталну тежњу да одговоре овом захтеву, па треба очекивати да he он доћи до пуног изражаја и у Законику о грађанском парничном поступку. Најзад, у погледу привредних судова’ може се у прилог забране избраног суђења навести још један разлог који није од малог значај а иако га наводимо после других. Ако би се допустило да спорове између домаћих привредних организација суде избрани судови, онда би то отворило могућност да се један већи број оваквих спорова изузима из надлежности редовних судова. То би значило да би државно правосуђе било искльучено од решавања низа односа који могу имати велики привредни знача] (2).

(2) Ова замерка установи избраног суда може се наћи и у процесноправној литератури капиталистичких земагьа Nlklsch, Zivilprozessrecht, li Auxl., S. 588.