Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКАПРАКСА

ПРАВНА ДЕЈСТВА ВЕРИДБЕ

Кад једно лице неће да изврши обећање дато другом лицу да he са њим закључити брак, каква правна ситуација тада настаје? Каква су права друге стране? Ноже ли она захтевати извршење датог обећања? Одустанак од обећаног брака може проузроковати другој страни имовинску штету. Има ли она право да захтева накнаду те штете? Још чешће одустанак може да за њу значи моралну штету. Како стоји са правом накнаде те штете? Шта he бити са поклонима које су стране измењале, а шта са оним поклонима које су им учинила трећа лица? Сва ова питања и још нека друга обично имају своје решење у законима о браку. Одговор на нека од њих налазио се у Српском грађанском законику у §§ 61 —68. У нашем Закону о браку од 3 априла 1946 она нису решена, пошто тај закон нема никаквих нарочитих правила за веридбу: ни како она настаје, ни која су шена правна дејства, ни које су последице раскида веридбе. Отуд извесна колебагьа код судова, и потреба да се ова питаша претресу. 1. —• Из чшьенице да у нашем Закону о браку нема ниједног правила о веридби неки су закључивали да наше право не зна за веридбу, и да оно што се зове веридба нема никаквог правног детства. Поред тога, чинило им се да веридба носи верско обележје и да баш због тога за њу нема места у нашем лаичком законодавству. Међутим, из чињенице да не постоје законска правила о веридби не може се извести заюьучак да веридба не постоји и да она не производи извесне правне последице. Друго je питање које правне последице она има данас и у чему се те последице разликују од оних последица које je она производила раније. Али она несумњиво постоји данас. Јер шта je веридба? Веридба није ништа друго до узајамно обећање будућих супруга да ће доцније закључити брак. Постоји, дакле, веридба кад два лица oöehajy једно другом да he се узети за мужа и жену. Реч веридба употребљава се и у једном другом значењу: тако се назива и сам однос који настаје из узајамног обећања брака. Са њом je исто као и са речју брак, ко ja се такође употребљава у два значења; у првом она означава уговор између човека и жене о заснивању трајног заједничког живота, у другом она означава само стан>е створено тим уговором. У једном и у другом значењу веридба очигледно постоји код нас. Уосталом, и у самом Закону о браку на виде места помшьу се вереници. Тако се у чл. 26 каже да се надлежни државни орган за закључење брака одређује према пребивалишту вереника; чл. 29, ст.