Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

323

што немогуће, ако je давалац знао за ту немогућност, или да би се постигло' нетто могуће, али чије je остварење давалац непоштено спречио. Ово решегье било би у складу са идејом која се налази у решешима која наш Закон о браку даје за питање враћања поклона у случају поништења брака и развода брака. Потсетимо се да у случају поништења брака брачни друг који je у време закључења брака знао за недостатак због кога се брак поништава, нема права да тражи да му његов бивши брачни друг врати поклоне које му je дао, док овај има право да то захтева од њега (чл. 54). Исто тако, у случају развода брака брачни друг који je крив за развод брака, дужан je вратити своме бившем брачном другу поклоне које je од гьега примио, а нема право да од њега тражи враћање оних поклона које му je дао (чл. 66). Ако je веридба престала смрћу једног вереника, онда надживели вереник није дужан вратити поклоне које je примио, каже чл. 94, ст. 3, Швајцарског грађанског законика, а Немачки грађански законик каже да се у случају смрти једног вереника претпоставља да поклони не треба да се врате (чл. 1301, in fine). Ово правило даје једно ново дејство веридби и паралелно je правилу да се у случају престанка брака смрћу једног супруга поклони не враћају. Вишта не смета да оно буде прихваћено у нашем праву. ТТТто се тиче поклона које су једном веренику учинила трећа лица, у том погледу ваља разликовати, јер побуде због којих je дошло до тих поклона нису исте. Ако je поклон једном веренику наггравио неки сродник друтог вере!ника, напр. будући тает будућем зету, онда he поклонодавац имати право да захтева враћаше поклона, јер одлучујућа побуда која га je навела да направи поклон јесте очекивагье да се намеравани брак закључи. Али неће бити тако ако je поклон једном веренику направио у вези са веридбом његов сопствени сродник, напр. отац својој ћерки. У овом случају намеравани брак je једна од побуда поклона, али не и главна и одлучујућа побуда. Јер, и кад она отпадне, за учињени посао, направљени поклон, има jour довољно основа у дарежлжвој диспозицији, ономе што се зове animus donandi, а што има родитель према детету. Треба дакле испитати изближе у сваком случају мотиве који су покренули поклонодавца да поклон направи, па само ако je закључење намераваног брака са одређеним лицем био главки И одлучујући мотив поклона, онда je он постао основ поклона, а кад отладке основ, онда и цео посао треба да падне. У већ поменутом нацрту Закона о браку биле су предвиђене и одредбе о судбини поклона у случају раскида веридбе. Оне су у дискусији напуштене, пошто се сматрало да оне садрже решегьа до којих се може доћи и на основу постојећих општих иачела. Те одредбе су гласиле: „У случају раскида веридбе могу вереници тражити један од друтога повраћај поклона учињених у знак веридбе или с обзиром на намеравано закључење брака.