Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

485

ПРИКАЗИ

убрзо, 12 септембра 1919, дошло до комедијашког уласка Д’Анунција у град. У дипломатским круговима почело се живље радити на формиращу ријечке државе; притом je Титони, у име Италеде, настојао да се Италији обезбеде преимућства у погледу утицаја на послове ове државе и да дође до територијалне везе Италије и Редеке. Вилсонов меморандум од 9 децембра 1919- знатно je ограничио италијанске претензеде на Редеку. Сада се Рим латио прикривених маневара: ггроглас Д’Анунцедеве „Италијанске регендеде Кварнера” (8 септембра 1920), формираше привремене владе (7 јануара 1921; A. Грошић) Consiglio Nazionale, увођење Ваяредног комесаријата (27 априла 1921: Белашић, Фоскини, Амантеа), па касније Војно гувернерство (18 септембра 1923 : италијански генерал Ђардино). ..Све су то, нише аугор. биле само етапе, кроз које ce као црвена нит провлачила анекционистичка мисао као оснйвни задатак свих тих облика талијанског овладавања градом Ријеком” (239). Према одредбама чл. IV Рапалског уговора (12 фебруара 1920 између Италије и Краљевине СХС), Ријека je имала претстављати засебно државноправно подручје, са посебним државл>анством за припаднике ове државиде. До посебне власти за овај међународни субјект дошло je тек после избора од 24 априлД 1921, кад су формиране конституанта као врховни и привремена влада као извршни орган. Од ових избора па до фашистичког удара од 3, '-марта 1922, на власти се налазе ријечки аутономаши под Р. Занелом, који се држе историског права ријечког corpus separatum-a и гледају да будућност Ријеке осигурају привредним уговорима са Југосл-авијом, као главним подручјем ријечке луке. Писац се задржава на елементима државности ријечке државе под Занелом, те даје њихову анализу. Он не сматра, како неки узимају, да je ријечка држава престала да постоји фашистичким државним ударом од 3 марта 1922. „Од 3 марта 1922 владају Ријеком фактори, који зависе непосредно од Рима, што се јасно испол>авало за Комесаријата, а нарочито за Војног гувернерства. За то вријеме дакле у Ријеци није било засебне и самосталне власти Ријечке државе. Али овдје треба уочити двије чињенице. Прву да су и ф-ашистички узурпатори покушавали да се користе организацијом власти Редечке државе, те je фашистичка машина покушала владати помоћу „крнье Конституанте“, а друга je у томе, да je Ријечка конституанта продужила своје дјеловаше на југославенском твриторију, у Ко аљевигџл, одакле je упућивала своје акте појединим владама оспоравајући легитимитет фашистичким елементима, који су, прогнавши легитимне органе Ријечке државе, у њој. узурпирали сву власт. Уосталом, и сами каснији органи власти Ријеке join за Комесаријата и Гувернерства ту и тамо (иако све ређе) позивају се на Ријечку државу и настоје када je то потребно за вашски сведет приказа™ се -као органи те Редечке државе, Сматрамо дакле, да je основаније закључити, да je Ријечка држава нестала Римским уговором 27 јануара 1924“ (240-1). Проф. Ф. Чулиновић дао je и врло добру оцену Римског пакта. „С Римским пактом нестаје Редечке државе, а,ли се истовремено завршава и нарочита државноправни статус Ријеке, који се ту у разним облицима и под различитим увјетима јављао у последњем вијеку и пол до Римског пакта. Редечка држава претстављала je найме једну нарочиту варијанту ријечког corpus separatum-a, који ce први пут y хисторији Ријеке јавља с Патентом Марије Терезије од 23 априла 1779, a који je фамозним дворским фалсификатом одредбе чл. 66 Хрватско-угарске Нагодбе од 1868 о статусу Ријеке омогућио пештанској влади Угарске, да од 1868 до 1918 приграби фактачно власт у Ријеци, одвајајући je све више од Хрватске, камо