Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШК E

ПРВИ КОНГРЕС ПРАВНИКА ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ

Пре рата су у Југославији правнички конгреси имали лепу традицију и дали су добре резултате. Међутим, после рата такви конгреси нису држани све до данас, иако je прошло скоро десет година. Додуше, последњих неколико година стално je претресана идеја о одржавању конгреса правника, али није могла бит и остварена. И сасвим je разумљиво што досад није могао бити одржан такав конгрес. Дубоке револуционарне промене у нашем друштву, државк и праву ставили су право и правнике пред сасвим нове задатке, какве рани je нису имали и у чијем решавању се нису могли утледати ни на стране узоре. Правни поредак се није могао тако брзо изградити и стабилизовати, а прописи су се сувише често мешали да би се на н.има могла сазидати нека сталнија зграда правних конструкција. Међутим, последших неколико година показује се извесна стабилизаиија правног поретка, а правници су у међувремену стекли доводите искуства у решавашу нових проблема да могу поставит извесна општа заједничка начела и расправльати о њима. Поред тога, у изградши новог правног порегка се управо сада налазимо пред неколиким важним и актуелним питашима о којима je сДсвим оправдано чути мишљење најширих кругова правника. С обзиром на све те услове било je могуће очекивати да ће један конгрес правника моћи корисно радит и дат знача јан прилог даљој изградњи правног поретка, као и изградньи самих правника. И после дужих и брижљивих припрема одржан је-Први конгрес правника ФНРЈ у Београду од 3 до 6 октобра т. г. Свечано отвараше конгреса одржано je 3 октобра. Конгрес je отворио претседник Савеза удружена правника Југославије Владимир Симић, потпретседник Савезне народне скупштине. У име Савезног извршног већа Конгрес je поздравио потпретседник Већа Александар Ранковић. Он je истакао да су у изградњи социјализма, у делини узев, правници показали успехе равне осталим трудбеницима, да се у изградши социјалистичке демократије одувек придавав велики значај праву и правницима, пошто je законитост један од услова изградше такве демократије и изнео je низ проблема које треба решит у организации наших правних служби и изградши правног поретка, чему ће свакако и Конгрес допринети свој удео. Конгрес je поздравио и претставник правника Слободне Територије Трста. 4 октобра je почео радни део Конгреса. Првог дана пре подне Конгрес je радио у пленуму. Вођена je дискусија о рефератима које су др. Јосип Хрнчевић, претседник Савезног врховног суда, и др. Јован Ђоођевић, професор Правног факултета у Београду, поднели о теми „Улога права и правника у нашем данашшем друштвеном уређешу“. Реферат су били раније отштампани, и раздел>ени учесницима Конгреса, те су референт као увод у дискусију подвукли само главке мисли реферата. Они су истакли да улога права и правника у нашем друштву све више јача упоредо с развојем социјалистичке демократије. Темељ такве демократов јесте законитост, коју треба схватит као владавину права, у којој je сваком грађанину и друштвеној организацији загарантовано несметано уживаше свих права и слобода које му социјалистичка демократија даје. Указано je