Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на разне слабости које се запажају у нашим правним службама. У рефератима je такође посвећена пажња проблемима наше адвокатуре и раду правних факултета. У дискусији, у којој je учествовало десетак говорника, сви. ови, а и друти проблеми, додирнути су и осветљени с више страна. Особита пажна je била и овде посвећена питању адвокатуре, при чему су дошла до изражаја два мишљења по једном, адвокати треба сами да управљају својом организацијом; апо другом, ньима би у решавану проблема адвокатуре требало да укаже помоћ друштво, стварајући једну врсту органа који би у оквиру адвокатске организације или упоредо с њом допринели да се адвокатура оспособи да извршава важне друштвене задатке који стоде пред ном. 4 октобра по подне и 5 октобра цео дан Конгрес je радио по комисијама. Било je пет комисија, од којих je свака расправљала по једно актуелно питање нашег права. Свакој комисији je био доставлен благовремено већи број реферата, који су били штампани или умножени и још пре Конгреса достављени делегатима. Тако je омогућено да се реферата у комисијама не читају, већ да се одмах пређе на дискусију, што je омогућило бржи и плоднији рад. У комисији за проблеме кодификације с нарочитим освртом на привредно право расправљао се велики број најтежих теоретских проблема нашег права, а пре свега проблем друштвене својине. У овом питану сви дискутанта су се сложили да код нас постоји као основна друштвено-економска појава и установа друштвена својина над средствима за производну, као и да ту својину треба што je могуће адекватније правно изразити и учинити основом нашег новог правног система. Али се нису могли сложити у питању како је'треба изразити. У вези с там расправљано je и о методу конструисања правних појмова у вези с друштвеном основом, тј. о проблему тзв. нормативизма и социологизма, односно економизма. Овде су се испољила два схватана по једном, треба ићи што ближе укорак с економском основом; по другом треба поштовати релативну самосталност правних категорија у односу на основу, јер ићи сувише близу ње значило би онемогуфити самосталну усаглашеност гтравног поретка у његовој нормативној садржини, а ово би, опет, одвело рђавом функционисану права, па и саме основе. Зависно од разних методолошких полазних гледишта, разни дискутанти су предлагали и различила решена. По једнима, наша друштвена својина je с гледишта уставног права запета нова правна категорија, али с гледишта имовинског права она je уствари класична својина, коју имају различита правки субјекти, или један једини држава ФНРЈ. По другом гледишту треба разликовати право друштвене својине као посебно право (чији je носилац ФНРЈ) од права управлана које имају разни субјекти нижи од државе. Право управлана je наше практички најважније право и нега треба нарочито брижљиво обрадити у будућој кодификации. По трећем гледишту, пак, довољно je узети само право управљања, a појам друштвене својине уоггште не употребљавати, jep je право управљана управо истоветно са својином. По четвртом гледишту, најзад постоји поделена својина између разних субјеката. У вези с правом управлана расправлало се о неговој правној природи да .ли je стварно, облигационо или неко ново право. У вези с кодификациям расправлало се о неној оправданости уоггште и данас код нас као и о обиму и систему кодификована разних делова имовинског, односно привредног права. Већина се сложила да je кодификација и потребна и могуфва али да je треба брижливо припремити. Комисија je на крају усвојила заклучке у којима je угврђено да je кодификација имовинског, а посебно привредног права на