Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

421

ШУТЊА АДМИНИСТРАДИЈЕ

Премда je право старе Јутославије било врло блиско аусгриском праву у многим питањима опћег управног поступка и поступка у управним споровима, ипак се оно преко Закона о Државном савјету и управним судовима од 1922 оријентирало на француски систем, и то у његовом изворном, најстаријем облику. Придржавајући за опћи управни поступак начело двостепености, раније наше право дозвољавало je покретагье управног спора због шутње само у случају неактивности управне власти ко ja би у конкретном предмету била највиша инстанција. Уза све то, што je након аустриског регулирања опћег управног поступка постојала при доношењу југославенског Закона о управном поступку 1930 лијепа прилика за модернизирање и употпушавање постојећег система заштите, ствар се није никад помакла с почетне точке развоја. Тако je и Уредба о Управном суду у Загребу од 12 октобра 1939 напросто преузела правило из чл. 22 Закона о Државном савјету и управним судовима. Требало je, према томе, точно тридесет година да се озбиљне шупљине читавог института заштите пред шутшом администрације попуне, а то je учињено у новој Јутославији. Та се заштита, према чл. 23 Закона о управним споровима, проводи најприје у управном поступку кад шути првостепени орган против чијег би рјешен»а било мјеста жалби, а онда се проводи и у управносудском поступку кад жалба није ријешена, односно кад je требало бита донијего ријешење против кога нема редовног правяог лијека у управном поступку. На тај ее начин у својим основним точкама садашње јутословенско регулирање сасвим приближило аустриском систему. Послије Другога свјетског рата дошло je и у Савезној републици Њемачкој до регулирања заштите пред шутњом администрације. Према Закону о савезном управном судишту допуштена je, на бази опће негативне пресумлције, судска тужба пред Савезним управним судиштем (Bundesverwaltungsgericht) у оким случајевима кад je рјешеше имао донијети управни орган против чијег се акта у нормалним околностима такођер може повести управни спор пред там судом. Колико je познато, у поели јератном су периоду донијеле своје управносудске кодификације и поједине њемачке земље (Баварска, Бремен, Хесен, Виртемберг-Баден, Рајнланд-Пфалц), но у недостатку тих нових прописа није ми могуће у овај час поближе утврдиги стање ствари у питању да ли су ти земаљски системи ближи француском или аустриском регулирању. Из оскудних података може се разабрати само то да je првобитни пројекг Савезне њемачке владе био битно мијешан у парламентарном законодавном одбору баш у ствари судске тужбе ради шутгье администрације (3). Према свему предњем може се недвоумно закл>учити да се у новије вријеме стварно шири заштита пред неактиввошћу адми-

(3) С. Н. Ule: Gesetz über das Bundesverwaltungsgericht, Handkommentar, Berlin, 1953, str, 4.