Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нистрације и да практички остаје све мање битних точака гдје јој нема мјеста. При компаративном третирању читавог проблема може се као необично важна појава уочити да се у појединим земљама (Аустрија, Југославија) проводи нарочито интензивно регулирање заштите која се може остварити већ у управном поступку, те да се судска заштита ограничава на случајеве, кад су већ исцрпљена сва средства управног поступка. На тај се начин и ова специјална проблематика шутње усклађује у тим земљама с опћом значајком судског надзора над дјеловањем администрације, тј, да je суд само супер-контролор у стварима гдје су затајиле све могућности унугар организационих оквира саме управе. Овај не само правнотехнички већ и правнополитички момент (с обзиром на проблем односа суда и управе) долази до нарочитог изражаја при одређивању судских овлаштеша, јер су та овлаштења у споровима поводом шутње администрације обично шира и непосреднија, него ли у већини других управних спорова. 4. Заштита пред шутњом првостепеног управног органа. Како je већ речено, француско право заштићује странку пред шутњом администрације у том правцу да странна може непссредно покренути управни спор. Та се ситуација начелно изједиачује с оном кад странна поводом постављеног захтјева добива рјешење с којим je незадовољна. Због необавезности хијерархиске жалбе њој je y обје ситуације непосредно отворен управносудски пут. Под којим ce условима онда покреће управносудска тужба, бит ће изложено у наредном параграфу. Будући да аустриско и југославенско право рјешавају проблем заштите пред неактивношћу првостепеног органа првенствено под углом управног поступка, и то с обзиром на начела гьегове двоетепености и исцргоьегьа управнопроцесних могућности прије покретања управног спора, овдје су и нарочито развијене претпоставке од чијег испушеша зависи да ли ће странци бити пружена тражена заштита или неће бити. Прва je таква претпоставка легитимираност неког лица да уопће поставља захтјев за доношешем рјешења (активна легитимација). Управни поступай пружа опћенито врло шарену слику у питагьу тко све ужива положај странке, jep je не само врло различал правки положај активне и пасивне странке, те интервенијената. већ се и активна легитимација признаје по појединим материјама управног права различитом кругу лица. И док се гоггање опће правке и пословне способности може увијек јасно утврдити и разријешити унапријед прије него што управни орган приступи рјешавању саме ствари; дотле се питање каузалне везе молитеља с предметом често рјешавају самом главном ствари и неријетко се тек ту утврђује да ли неко лице уопће испушава услове за покреташе унравагог поступка. Уистини има размјерно мало управних ствари гдје je унапријед очигледно да неко лице не може