Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ШУТЊА АДМИНИСТРАЦИ JE

423

уживати положа] активно странке у смислу да има право на акт. Према југославенском и аустриском праву не може се према томе закључивати да управни орган својом шутњом одриче странци легитимацију, већ се из тога само може извести потреба да то питање ријеши виша инстанција кад joj се странка обраћа са сводим захтјевом због шутње ниже инстанције. Опћенито би се дало казати само то да у случају шутње не би требало априори одбацивати легитимираност молитезьа, jep се тиме и априори онемогућује акт с мериторним рјешењем, већ би одговарала демократском схваћању претпоставка да молитељ има активну легитимацију. Да ли je он доиста има или je нема, може се утврдити у току даљег поступка. Друга je таква заједничка претпоставка рок који мора протећи прије него што странка покрене вишу инстанцију ради неактивности ниже, a тај рок стварно претставља максималан рок у коме je управни орган првог степена дужан донијети рјешење поводом захтјева странке. Аустриски Закон о опћем управном поступку предвиђа овдје рок од шест мјесеци који се почиње рачунати од дана кад je првостегши орган ггримио захтјев странке за издавањем акта. Овакви су рокови, не гледајући могућност њихова даљег скраћивања законским путем, размјерно врло дутачки и могу ставити у питање да ли стр'анка join има какве субјективне користи од тога што истом по њиховом истеку покреће, у деловање вишу инстанцију. Коликогод je трајање тих рокова срачунато на то да се унутар ших реално омогући свршавање и комплицираних управних предмета, они су за већину управних ствари ипак претјерани. То je био и основни разлог што je према чл, 23, ст. 3, југославенског Закона о управним споровика рок за доношење рјвшења знатно скраћен, он износи шездесет дана, а почетни се шегов дан рачуна према правилима оггћег управног поступка (4). Taj je рок за странку минималан, а за првостепени орган максималан, али вриједи супсидијарно, тј. уколико се неким посебним пропиоом изријеком не би одредио краћи рок за поједину управну материју. Међугим су након доношекьа Закона о управним споровима неке народне републике у својим законима о народним одборима донијеле и друкчије одредбе о том опћем року. Тако je HP Црна Гора у сва три своја закона о народним одборима скратила опћи шездесетодневни рок на нови опћи рок од тридесет дана који такођер има супсидијарно значење (~... уколико није друк-

(4) и ту се могу у данашњој пракси корисио употреби™ правила из SÇ 27—31 гтријашњег Закона о управном поступку који je рационално pjeну, већ и питање исправл>ања поднеска и с томе повезаних евентуалних шавао не само питание на који се начин поднесци предају надлежном оргаправнопрактичних компликација.