Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

току шездесет дана без обзира да ли против њега има мјеста жалби или не. Taj се опћи рок може и скратити посебним прописима, како су то опћенито за све ствари управног поступка учинили црногорски закони о народним одборима, скративши опће рокове и жалбеног и првостепеног рјешавања на тридесет дана. По истеку тога рока чекања, странка мора поновно затражити од надлежног органа да ријеши њезину жалбу, односно дочеее првостепено рјешеше, а утгравни спор може покренути тек noinTo je прошло даљих седам дана од поновљеног т.ражења (чл. 23, ст, I—2).1 —2). При таквом регулирању рокова избија већ на први поглед разлика између судске тужбе због пгутње и постављаша деволуционог захтјева у управном поступку: кад у управном поступку истекне рок за доношење рјешења, против кога би се странка могла жалити вишој инстанцији, она не мора ургирати то рјешење, већ се одмах може обратити вишој инстанцији с деволуционим захтјевом; напротив je ово ургирање с одговарајућим чекањем нужно прије покреташа судске тужбе и по ст. 1 и 2 чл. 23 Закона о управним споровима. Рачунање рокова према Закону о управним споровима распада се на три појединачна питања и то: а) од када почиње тећи почетни дан рока (dies a quo), б) кад може странка ургирати pjeшење, и в) кад пада завриши дан рока (dies ad quem). Будући да Закон о управним споровима није нинта изријском прописао о рачунању dies a quo, судска пракса je у неким народним републикама испочетка заузимала станов иш'ге да рок за рјешаваше управне жалбе тече од дана кад je првсст пени орган доставио жалбу на рјешаватве вишој инстанцији (10). Но пош'го таква пракса стварно ставља странку у незаштићен и управо беспомоћан положај кад првостепени орган задржава жалбу код себе и не шаље je вишој инстанцији, Савезни je врховни суд у једној својој пресуди од начелне важности заузео становиште да се рок за рјешавање жалбе рачуна од дана кад je жалба ваљано предана првостепеном органу (И). Такво се стајалиште сасвим поклапа с нормом коју je у Југославији изузетно изријеком поставив Закон о народним одборима градова и градских опћина (чл. 207, ст. 5) те Закон о народним одборима котара (чл, 189, ст. 4) HP Македоније. Аналогна су правила садржана и у њемачком односно аустриском праву (чл. 19, ст. 2, Савезног закона о управном судишту и § 27 Закона о управном судишту). Једнаког проблема, по птрироди ствари, не може бита кад je реч о недоношењу првостепеног рјешења против кога нема мјеста управној жалби, већ се непосредно покреhe управни спор, будући да je ту сасвим разумљиво да рок тече од дана постављања захтјева за издавањем тог рјешеша.

(10) У том смислу напр. одлука Врховног суда HP Хрватске бр. У-1392/52 и 1386/52.

(11) Одлука бр. У-170/54 од 27 маја 1954. А у смислу једне друге одлукс иетог суда (бр, У-13/53 од 18 марта 1953), као дан вал>ано извршене предаје жалбе узима се и дан предаје поштаиске препоручене пошиљке.

429

ШУТЊА АДМИНИСТРАЦИИ