Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

453

ДИСКУ СИЈА

признато право на пензију схваћено je као овлашћење за општу ревизију свих решеню раније одређених пензија. Ако ce y тој ревизии укажу осыови за постојање чињеница услед којих би дошло до непризнаваню радног стажа за пензију по чл. 45, предмет се доставлю надлежном заводу среза-града да по правилима општег управног поступка утврди постојање чињеница због којих се одређени радни стаж у смислу чл. 45, ст. 2 —5, не признаје за пензију. У случају да завод среза на основу прикушьених података установи постојање чињеница, враћа предмет заводу републике са извештајем да се одређени радни стаж због постојања наведених чињеница не признаје за пензију и не доносећи о томе никакво формално решење. На основу овако установљеног чишеничног стања, завод републике, у случају да страна по одбитку одређеног радног стажа, не испуњава законске услове за пензију, доноси решење о престанку права на пензију, не решавајући питање ранијег правоснажног решеню (Завод НРС бр. 75533/53). Сматрамо да je оваква пракса противна начелима општег управног поступка уколико je, као што смо напред навели, реч о случају где je ранијим решењем пензија одређена и уколико су у том поступку релевантне чињенице из чл. 45 већ цегьене. Сматрамо да у том случају треба повести посебан поступак за обнову односно стављање ван снаге ранијег решења по праву надзора, ако за то постоје законски услови, и тек кад тај поступак буде окончан посебним решешем може се по правоснажносги тог решења донети решење о престанку права на пензију. При доношењу оваквих решена о престанку права на пензију по чл. 45 поставлю се и питање надлежности органа за доношење првостепеног решења. У једном случају (Завод НРС Пбр. 75533/53) првостепено решеиье донео je директор завода републике заснивајући надлежност за доношене оваквог решења на одредби чл. 59 Уредбе о одређивању и превођењу пензија и инвалиднина, остављајући страни право приговора против таквог решеню на извршни одбор Завода. У једном пак другом случају (Завод НРС Пбр. 77152/54) решење о престанку права на пензију на основу чл. 45 донео je у првом степену извршни одбор завода републике заснивајући надлежност за доношење решеню на прописима чл. 14, 38 и 42 Уредбе о оснивану завода за социјално осигурање и чл. 60 Уредбе о одређивању и превођењу пензија и инвалиднина с тим да je ово решене конечно и да против истог решеню има места тужби Врховном суду НРС. И у једном и у другом случају надлежност je заснована на прописима који говоре о превођењу пензија, док je ту био у питању престанак права на пензију на основу постојећих прописа, па je у оба случаја, а у смислу чл. 82 Закона о социјалном осигурању радника и службеника и њихових породица у вези с чл. 22 Уредбе о оснивању завода за социјално осигурање, првостепено решење имао да донесе завод среза-града са правом жалбе заводу републике.