Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При примени прописа последњег става поставља се питање какав домашај има та одредба у погледу важења претходних ставова тог прописа на ранија решења где je признато право на пензију. На име да ли се по том пропису може донети решење о престанку права на пензију само у случају где je раније решене донето пре ступагьа или на решења која су доиста после ступагьа на снагу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о одређивану и превођену пензија и инвалиднина. У пракси решење о престанку права на пензију применом измењеног прописа чл. 45 доноси се и тамо где je превођење пензије по раније донетим решењима извршено после ступања на снагу наведене Уредбе којом je изменен чл. 45, па се решене о престанку права на пензију доноси и са ретроактивним дејством. Мислимо да je то непрааилно. Код свих решена о установљену права на пензију односно превођена пензија после ступана на снагу измененог прописа чл. 45 мора се водити рачуна о овој одредби и применити je где год за то постоје услови, а je то пропуштено, она се може дрименити само са важношћу убудуће или се поступак може обновили ако зато постоје законски услови. При превођену пензија и инвалиднина од значаја je и одредба чл. 60 којом се предвиђа да су органи који врше превођене дужни да изврше ревизију документације на основу које je признато право по ранијим прописима и да, према потреби, спроведу обнову поступка у случајевима где je право признато на основу недовољне или неисправне документације. Према оваквој стилизацији ова одредба не само да упућује надлежног органа на обнову поступка, већ и одређује и саме услове због којих се обнова поступка може спровести, који су шири него они одређени правилима општег управног поступка (чл. 128 Закона о управном поступку) јер задовољавају обнову и због обичне неправилне примене закона услед „недоволане документације“.

Л. Давинић