Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

245

праву дала je повода многобројним дискусијама. Занимљиво би било, видети како су на ово схватање реаговали присталице економског детерминизма. У овоме чланку писад се само задржао на мишљењу Луиђи Еинаудиа, бив. претседника Републике - Италије, које je он изложио у истом часопису 1936 (књ. L, стр. 289 и сл.). Еинауди сматра да економија не прописује правила по којима треба људи да ce владају, већ им само указује на извесне чињенице које ће наступити као доследице њихове делатности. Према његовој дефиницией економија je јасно одвојена од етике, што не значи да јој je потчшьена. Продужујући своју анализу он долази до закључка да економија не би требало да посматра искључиво потребе материјалне природе. Дел Векио се пита да ли би се са овим мишљењем могли сагласити и остали економисти. Сем тога, да ли то треба да значи да економија задире у све области људских сазнања или она има да остане и даље у својим традиционалним границама. Аутор je мшшьегьа да економска наука не може да објасни целокупну стварност и она се мора потчинити етици, чије две гране обухватају морал и право, одређују и постављају хијерархију у скупу људских стремљбња. Dariiél Villey: Commentaire d’une controverse. У вези са претходним чланком Д. Вилеј излаже своје сутестије. Пре свега он истине значај оживљења ове старе распре и изражава жаљење што многи савремени економисти не придају више важности првим лекцијама економске науке. Основно схватање политичке економије заснива се по пишчевом мишљењу на личном интересу. На основу те дефиниције економије могуће je синтетички дефинисати и једну и другу тезу као и дронаћи начело трећем новом решегьу. Након анализе личног интереса, писац на следећи начин излаже своје схватање економске науке: она поглавито изучава начин на који су различитим опхођењима (тј. заинтересованим, инстиктивним и контемплативним) разни интереси задовоЛэвни. Затим прелази на истраживање односа између свога схватања политичке економије с једне стране, права и морал'а с друге стране. Економиста може по своме нахођењу да прошири или да сузи своје перспективе. Њему je дозволено да се упусти у одсервацију, статистичку идуидију, чисту теорију, социјалну доктрину итд., под условом да буде дефинисан редослед мисли по коме се управља и да се не уини збрка између објашњења и процене. Позивајући се на своју дефиницију економске науке, писац вели да je уствари лични интерес норма дроцене ситуације, али да та норма није у зависности од етике. Погрешно je пак Дел Векијево мипЈљење да je право, које има сопствену проблематику, једна грана етике. Писац сматра да би се могло рећи да je политичка економија потчињена праву, као и да право може бити потчињено типу економског поретка који се мисли установит и економским резултатима који се намеравају постићи. Констатујући те међусобне односе, писац при завршетку вели да су правник и економиста сијамски близанци. — H. Pasdermadjian: Quelques aspects de l’organisation des entreprises. Аутор излаже како je организација предузећа почела, постепено да потискује „тип дредузетника“ који je карактеристичан за XIX век. Осамдесетих година прошлога века појавила ce једна специјална техника која je доцније погрешно названа научном организацијом. Ове промене дале су повода рационалним изучавањима управљаша предузећа. Писац сматра да се код извршилаца рада у једном предузећу који припадају различитим секторима, као што су технички, рачуноводствени и продајни, огледа известан паралелизам у организации. Затим објашњава како ce y последње време развила вертикална подела рада у погледу кадрова. Ово се најггре задажа кад имамо у виду како стварагье нових специјализованих функција, тако и подвојеност између планског, организационог, интелектуалног рада с једне и чисто пословног р'а-