Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАС'ОПИСА

249

од друге. Dr. Franz Gehreis: British Balance of Payments Policy 1946-1950. Различита схватања у односу на проблеме платног биланса нису успела да дају потпуни одговор на тешкоће у енглеском платном билансу. Те тешкоће су настале због недовољног снабдевања оних индустрија које су производила за извоз, jep je у платном билансу настао доларски мањак. Недостатак у доларима остао je недостатак структуре система за. ту немогућнсот слободног конвертоваша вишкова средстава добијених извозом на обе стране. Аутор исттгче да je једина могућност за отклањање ове неравнотеже између енглеске привреде и земаља доларског блока постојала у томе да се пређе на слободну конвертибилност ових вишкова. У прелазном периоду на пуну конвертибилност аутор сматра да се доларски магьак може отклонити Тако што he се зона слободне трговине образовали само између земаља стерлиншког блока и Европе. Тек јачањем положаја те зоне и смањењем царинских ставова партнера у спољној трговини изван ове зоне нашао би се пут за усдгоставЗвање слободне трговине у светским размерами. Dr. Heinz Gollnick: Die Nachfrage nach Butter. Eine ökonometrische Analyse. Аутор третира питанье фактора који одређују тражњу за путером у Западној Немачкој за период од 1950 до почетна 1954. Полазну тачку анализе претставльа потрошња путера по домаћинству. Аутор одређује факторе који одређују ту тражгьу, а затим прелази на проучавање проблема са гледишта укупне тражње макроекономски аспект и констатује да су фактори добијени микроанализом недовољни да дефинишу макроекономски проблем. Посебно je значајно место еластичности понуде путера. На основу ових анализа аутор развија систем једначина ггреко којих израчунава услове понуде и тражше на тржишту путера, а посебно коефицијенат еластичности тражње. Dr. Elisabeth Lauschmann: Zur neueren Diskussion der Welfare Economics in der angelsächsischen Literatur. Старија фаза дискусије око проблема welfare-привраде везана je за период после Првог светског рата и траје до тридесетих година, тј. до избијања кризе. У то време насупрот економској теорији чији je основни проблем био везан за питање цена, Price Economics, настаје нова теорија која има за цшь изучавање односа између богатства (wealth) и благосташа људи (human welfare), Основно питање те теорије састоји ce y томе како одредити ниво друштвеног благостања у јелној земл.и и на основу тих теориских решења дата препоруке за економску политику. Нова фаза у дискусији настаје после изласка Кејнзове Опште тесгрије и води се око питања која су више теориска и апстрактна: како одредити једну оршту рационалну шему за оптималну организацију привреде. У дискусији су настале значајне разлике у схватагьима и то како у погледу разграничења welfare-економије у односу на чисту теорију, тако и у односу на економску политику. Затим, не постоји сагласност ни у погледу фактора који се имају сматрати као одлучујући било у теорији било у политици welfaTe-a. Аутор наводи четири главна схватања. По првом, одлучујући фактор претставља величина произведеног реалног дохотка. Ово схватање преовлађује. По другом, томе фактору треба додати расподелу тог реалног дохотка. Треће схватање полази од стања запослености као одлучујућег фактора, а четврто сматра да je анализа на искључиво економским циљевима недовол>на ида je потребно израдити доктрину у зависности од посебних пиљева који се имају остварити. МеЬутим. по аутору проблеми welfare-привреде ни сада нису довољно прецизирани. На крају он даје критику ове теориске конце, ппије. У прилсзима Jon О. Norbom даје податке о улози бродоградње у привреди Западне Европе. М. С.