Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШК E

Одбране дисертацща на Правном факултету у Београду. ■ Панчаная Мишра, доктор анд Правног факултета у Београду, одбранио je 4 априла 1955 своју докторску дисертацију „Совјетска Русија и дипломација великих сила у север оисточној Европи (1934-41)“. Војислав С. Бакић, асистент Правног факултета у Београду, одбранио je 12 априла 1955 своју докторску дисертацију „Правни положај ванбрачне деце до законодавству ФНРЈ“. Тошща Никчевић, асистент Научног друштва Црне Горе, одбранио je 20 маја 1955 своју докторску дисертацију „Политичке струје у Црној Гори у процесу стварагьа државе у XIX веку (отпор стваравьу државе).“ Александар Христов, доцент Правно-економског факултета у Скошьу, одбранио je 27 маја 1955 своју докторску дисертацију „Борба македонског народа за стварање националне државе (1893 1912)“. Ђура М. Нинчић, саветник Државног секретариата за иностране послове, одбранио je 22 јуна 1955 своју докторску дисертадију „Проблем суверености и Уједињене нације.“ Рад Општег семинара за грађапско право. ско право радио je у току целе школске 1954/55 године. На састанцима који су одржавани детком по подне обрађиване су и дискутоване одлуке наших врховних судова из Збиркеодлука врховних судов а (I и II кн>. 1952 и 1954). Највише су обрађиване и дискутоване одлуке из материје породичног, затим облигационог и, најзад, стварног и наследног права. Такав редослед je разумљив, jep je једино породично право у целини кодификовано и пружа чврст ослонац за обраду и дискусију. У овој школској години у Семинару je радило неколико правника из праксе. Остварена je са-

радња са Врховним судом ФНРЈ,Врховним судом HP Србије, Caвезним јавним правобраниоштвом, Окружним судом за град Београд, итд. Ове године Семинар ce није могао да ослони на стидендисте Катедре за грађнаско право због тога што je нерешено материјално обезбеђење Стипендиата учинило да се они добрим делом повуку из рада Семинара. У овој школској години осетило се знатно веће учешће студената у раду Семинара. Формирао се мање-више чврст круг сталних учесника у раду Семинара који je био доста активан. како у дискусији, тако и припремању реферата. Двојица од њих су узели учешћа на првомајском. конкурсу студентеких радова- и награђени су у том конкурсу. ■. Дајвећи број реферата у Семинару израдили су асистенти. Међу њима се налази известан број докторанада. Наставници, чланови Катедре за грађанско право, учествовали су у раду Семинара, према материји која je била на дневном реду. Просечан број слушалаца на састанцима Семинара износио je 21. Најмање je било 15, највише 32 слушаоца. Дискусија je увек била. жива. То сведочи време трајања састанка: најмање 2 часа, а.често 3, па и више часова. Рад Семинара за грађанско пра во у школској 1954/55 години био je■ плодан. Томе je нарочито допринела сарадња између правника из праксе, студената, асистената и професора. Нарочито треба истаћи веће ангажовање студената као референата и дискутаната. 2. У оквиру Семинара на грађанско право, дод руководством професора Михаила Константиковића, организовано je продублено изучаваше грађанског права. Проучавадьу су приступили асистенти еа грађанскоправне трупе предмета (међу њима наро-