Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

132

рена власт која одлучује о праву и основу оштећенога на накнаду независно од онога примљеног из иностранства. У теорији je бивши претседник Хашког суда сер Артур Макнаир најдубље проучио ово дејство рата на право и констатовао да се приватне тражбине под утица јем рата стапају у колективну националну имовину и губе из приватног права да би о њиховој судбини одлучивала држава на .пољу јавног права. У земльама које су биле побеђене, њиховим грађанима чија су права, добра и интереси ликвидирани од стране победничких држава у иностранству, признаю je да су они из разлога припадања одређеној држави били жртве посебних терета и зато добијају накнаду за одузета им добра. Међутим, накнада им се не даје зато што je држава располагала њиховим добрима већ зато што су теже од других грађана погођени ратним догађајима. Примењује се теорија једнакости грађана пред теретима. У земльама које су примиле репарације не полаже ce рачун појединдима за примљено нити ce издваја оно што je примљено на име штете нанете заједници од онога што у овом рачуну претставља накнаду за индивидуалну штету. Држава својим оштећеним грађанима даје ратну штету, али, подвлачимо, само до принципу изједначења грађана у сношењу терета. То je накнада за већи терет који . су они у поређењу са осталим грађанима поднели у рату. У периоду између два рата теорија генералне супституције развијала се све више и више. Државе су се међусобно поравнавале у име својих грађана опраштајући цео дуг итд. Југославија je у том погледу имала неколико таквих уговора и као дужник и као поверилац. Југославија je по специјалном компромису пристала да изађе пред Хашки суд у спору са Француском око предратних српских зајмова иако сами дортери не би могли Југославију тужити томе суду, а Француска je радила у своје име пружајући заштиту својим портерима. Југославија се поравнала са Француском у погледу висине ових зајмова. Јутославија ce 1933 споразумела са Турском о узајамном пребијању тражбина југословенских грађана према Турској и турских грађана дрема Јутославији, по коме су се уговору обе државе у своје име и у име својих грађана сдрекле сваког даљег потраживања из горњих основа. Јутославија je склопила уговор са Бутарсжом о ликвидацији двовласничких добара с тим да свака држава уговорница преузме на својој територији двовласшгчка имања грађана оне друге државе и обештети своје грађане за имања која су остала на територији друге државе. Теорија активног иступања по основу генералне с(упституције створена између два рата, променяла je суштину ове институције. Држава више не излази пред ютостранство судституишући се за своје грађане као шихов заштитник и бранилац. Она данас себи присваја право да претставља своје грађане, независно од њихове воље, чак можда и против њихове воље, не само у заштити њјгхових права него и располажући њиховом имовином, правима и