Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

135

ПОСЛЕДИЦЕ ТЕОРИЈЕ ГЕНЕРАЛНЕ СУПСТИТУЦИЈЕ

ђународним актом располагала његовим правом и угасила његову личну тужбу према иностраној држави или иностранству. Узмимо за пример дутове национализованих предузећа са страним учешћем. Мислимо да су одредбе, којом су страна предузећа ослобођена од тих обавеза, чисто деклараторне природе, јер су дутови добили своје правно место у нашем систему не фактом обештеКеньа иностранаца него фактом национализациие. Држава je преузела имовину национализованих предузећа и прописала доступак за ликвидацију њихове масе сврставајући тражбине против тих предузећа у одређене категорије. Наши повериоци тиме су добили право непосредног обраћаша према ликвидационој маси и тиме су они изједначени са повериоцима осталих национализованих предузећа. Према томе тражбине поверилаца према тим предузећима већ су регулисане нашим правом и одредба о преузимању обавеза je само конфирмација прописа који о томе већ достоје у нашем систему. Обештећење за математичке резерве из социјалног осигурања на припојеној територији по уговору о миру са Италијом, не може се сматрати обештећењем појединада социјално осигураних већ као ошпте средство за службу социјалног осигуравьа и било бинеправично ако би се признало право појединцима на које çe односе ове математичке резерве, да се користе њиховим издвајањем. Компензација за ту имовину дата je од стране наше државе преузимањем службе социјалног осигурања. Ових неколико примера показује да држава вршећи право генералне супституције и преузимајући извесне користи или одричући се извесних драва која су припадала појединцима није negotiorum gestor који je дужан да положи рачун индинидуално овлашћеним заинтересованим лицима, него заштитник отхштег интереса националне целине и њене имовине. Отуда на држави лежи само дужност да испита да ли Сју грађани чијим се добрима располагало, специфично као категориј a стављени у тежи положај од других грађана и да им само за тај случај, али нормативним путем осигура накнаду онога што je заједница добила у њихово име наносећи им већу жртву од оне коју су под сличним околностима подносили друти грађани. Например, нема никакве жртве оних наших војних обвезника који су били придодати савезничким трупама што нису примили савезничке отпремнине, ако такве отпремнкне нису примали ни борци у нашој армији (уговор о ликвидацији зајма и најма). На основу свега овог наш je закључак да теорија генералне супституције у свом данаппьем домашају у међународној пракси овлашћује државу да стиче и отуђује у међународним односима добра својих грађана путем општих клаузула и да последице тих ошптих међународних клаузула не 'дају повода подизању индивидуалних тужби против државе него стварају за државу моралну обэвезу да путем општих прописа изједначи грађане у расподели и сношењу општих терета у корист заједнице. Али независно од тог унутрашњег питања, акти склопљени на основу теорије о ге-