Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Jèze стварно забацује уопће појам судског акгга y матер. смислу и поставља такав y формалном смислу. По н>ему je судски акт „манифестација воље, y вршењу леталне власти, којој je објект утврдити неку правну ситуапјију (генералну или индивидуалну) или чињенице, са снагом легалне истине“(l9). Есенцијелно je код судског акта констатација, али само она констатација je судски акт, која има снагу „легалне истине“. Да ли ће судски акт имати ту снагу не зависи од унуграшње природе акта (како би то досљедно имало бити no концепцији судског акта y материјалном смислу), већ оамо од воље законодавца(2o). Са стајалишта теорије судског акта y матер. смислу то није само пуна хереза, већ' и логична гријешжа, јер ce као значајка акта поставл>а оно, што је само шегоза посл>едица(2l). Но школа Duguit-ова није стала на описана три размимаилажења. Уважени присташа те школе, Scelle додаје још и трећу лезу, тако, да ce може рећи, да ce та пжола y теорији судског акта разишла на све четири стране свијета(22). Scelle даје мјешовиту концепцију судскот акта, уједињујући материјалне и формалне елементе, при чему ce потоњи, y упоређењу са Jèze-ом, још и потенцирају(23). И y нашу теорију унесен je појам судског акта y матер. смислу, утлавном највише под, већим или мањим, утјецајем разних тграваца Duguit-ове школе. Према проф. Тасићу(24) судски акт je „акт корекције једног незаконитог акта“. Акт корекције значи, да ce „судским актом констатују последице y случају једнрг ггротивправног акта или тачније спора о таквом акту“(2s). По питању сложености судског акта ми-

(19) Нав. дјело. стр. 48. (20) „Не смије ce казати, како ce то гдјекад чини, да одређена службена констатација има снагу суђене ствари, јер je пресуда акт јурисдикције y правом смислу ријечи. Напротив, јер јој (мисли ce констатација) закон придаје снагу легалне истине, она сачињава пресуду ... Да би ce знало, ради ли ce или не ради о пресуди y правом смислу ријечи, потребно je извући вол>у законодавца“ нав. чланак. стр. 670. (21) С друге стране разумљиво, да до истог закључка као Jèze долазе и писци, који уопће забацују појам судског акта y материјалном смислу и узимају судски акт само y формалном смислу. Тако напр. Waline (Traité élém. de droit admin., изд. 6, 1950, чланак; Du critère des actes juridictionnels. Revue du droit public, 1933) полазећи ca стајалишта, да ce судски акт не може одредити с материјалног, већ само с формалног гледишта, закључује, да ce судски акт препознаје по томе, што има снагу суђене ствари. Судски акт je кога доноси судац, a тко je судац зависи од воље законодавца, што ce манифестира нарочито y томе. да акт суца има снагу суђене ствари. (22) Да ce Laubadère као други. данашњи истакнути заступник Duguit-ове школе ближе изјаснио о судском акту, вјеројатно бисмо добили и пети правац те школе. Он међутим y свом Traité élém. de droit admin., 1953 (стр. 154 —5) не улази детаљније y теорију судског акта и позитивно истиче само момент сложености судског акта y материјалном смислу (ту je ближи Duguit-y, неголи свом непосредном учитељу Bonnard-y). (23) „ il n’y a jugement ou arrêt Juridictionnel que lorsqu’ il y a contrôle et déclaration de conformité ou de non conformité d’une situation litigieuse avec la règle de droit que cette déclaration est faite avec force de vérité légale, -c’est-à-dire l’autorité de la chose jugée, et cela par un agent Juridique competent“ Manuel de droit internat, public, 1948. стр. 688. (24) Један покушај поделе држ. функција y формалном и материјалном сдислу y Зборнику знанствених расправа ЈБубљанског правног факултета. 1925/26 и посебан отисак, стр. 49 и д. (25) Ibld.. стр. 53.