Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

395

тужбе и уопће улагања правних лијекова). Ту ce својевремено часно одвојио Bematzik, и пошто je одлучно огласио, да ce y правнодеклараторном акту ради о изрицању права, дакле о иманентној. судској функцији, повукао je закључак, да ce ca сваким таквим актом; па и кад ce ради о формалном управном акту, мора везати; идеја правне снаге(34). У француској правној теорији je права догма, да судски акт има „снагу суђене ствари“(3s), то признају сви, од Carré de Malberg-a до Duguit-a. Али велике разлике постоје y тумачењу те појаве. Разумљиво je, да велики дио теорије, који од&ацује појам судског акта y матер. смислу, узима снагу суђене ствари као правну посљедицу самог судског акта (у формалном смислу према језику теорије судског акта y маггер. смислу). Jèze a он y томе има доста присташа (навели смо већ наЈпријед Waline-aj преокреће читаву ту каузалну везу и није снага суђене ствари посљедица судског акта, већ акт, коме закон даје ту снагу, постаје диме судски акт. Логички би ce очекивало, да француски писци, који застутгају концепцију судског акта, y матер. смислу, вежу уз такав акт и снагу суђене ствари. Далеко од тога! Најприје код неких од тих писаца уз најбољу вољу не можемо докучити, да ли имају код тог питања y виду судски акт y формалном или материјалиом сми&пу; Bonnard резолутно тврди(Зб), да ce снага суђене ствари односи само на акте, који су судски са сва три гледишта: материјалног, органског и формалног; Lampué сматра начелно да снагу суђене ствари даје судском акггу закон, и да она не произлази логички из садржаја самог акта(37). Али шта нам онда преостаје од читавог правног режима судског акта y матер. смислу, ако ни снага суђенествари није логична правна посљедица самог таквог акта (јер неке друте правне посљедице француска теорија судског акта y материјалном смислу уопће не наводи)? Који би друти правни ефект уопће имао судски акт y матер. смислу, ако њиме није везана ни снага суђене ствари? A уистину ни нема такве везе, па су потпуно y праву Jèze, Waline, Lampué и други y француској правној теорији, који сматрају да снага суђене ствари зависи искључиво од

(34) У дјелу Rechtsprechung und materielle Rechtskraft, 1886, и посебно мишљење за 26. њемачки Juristentag, Verhandlungen des 26. deut. Juristentages, cs. П, 1902, стр. 32 и д. И баш захваљујући тој својој консеквентностиBematzik je извршио велик утјецај на идеју правоснажности управних аката; иако ce, како ћемо још ниже видјети, аустријска теорија и законодавство одмакло од његовог начелног разликовања y питању правоснажности између деклараторног и конститутивног управког акта и протеже' идеју правоснажности једнако на све такве акте. (35) Француски писци перхоресцирају израз правоснажност (што одговара њем. Rechtskraft), a то има и своје пуно оправдање, будући да правоснажност (њем. Rechtskraft) и франц. снага суђене ствари или легалне истине не означују исто (о томе напр. Bonnard: Contrôle, стр. 85 —86). Зато ce и ja консеквентно, кад, говорим о франц. теорији, служим франц. терминологијом, a избјегавам термин правоснажан. (36) У нав. чланку стр. 11 и 23. Тај став Bonnard-a, који je y првом реду писац управног права, врло je разумљив, јер y самој теорији француског управног права нема никога, ко би давао снагу суђене ствари управном акту, који je судски акт с материјалног гледишта. (37) Нав, чланак, стр. 54 и д. Затим Л. нарочито расправља, по којим знацима ce може препознати ова воља закона, кад није изријеком наведена..