Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАРАКТЕР КВАЗИДЕЛИКАТА У РИМСКОМ ПРАВУ

401

ћином од управних службеника, но коЈи ce могу окарактеризирати као специјални управни судови, као напр. дисциплински судози, суци и вијећа за прекршаје, експропријационе комисије. Ту ce ради просто о судском акту, иако различном од оног редовног суда, и заводило би само y блудњу, кад би ce ту говорило о управном акту y формалном и судском y материјалном смислу. Да Je теорија судског акта y матвријалном смислу ушла y точну анализу правних посљедица шеног материјалног акта (а да не бјежи од тога као „ђаво од тамјана“), она би и сама морала увидје.ти, да ce y нагтријед наведеним случајевима ради о нечем посве другом, него што су њени редовни случајеви акта y материјалном смислу. Конкретно, нешто je посве друго кад ce каже, да Je к-ажњавање због дисциплинске неуреднооги управни акт y формалном, a судски y материЈалном смислу, него кад ce то исто каже и за кажњавање дисцидлинских преступа. Уистину не треба прибЈегавати овом амфибиЈском акту, y првом случаЈу имамо посла с управним, a y другом ca судским актом. ТеориЈа судског акта y материЈалном смислу иити Je успјела да теоретски точно развиЈе ту категориЈу, a нити да покаже специфичне правне ефекте те категориЈе. НиЈе ни од какве користи теориЈи, a y правноЈ пракси доводи само до конфузиЈе, Чини ce, да Je њен Једини стварни задатак, да докаже постојање материЈалнофункционе разлике између судова и управе, a то Je премало, да оправда своЈе посто Јање.

Проф. Иво Крбек

ОКО КАРАКТЕРА КВАЗИДЕЛИКАТА У РИМСКОМ ПРАВУ

Супротно y посткласичном гграву уобичајеној подели облигација на: оне које настају из контракта, оне које настају из деликта и оне који настају ex variis causarum figuris(l), y Јустинијановим Институцијама(2) облигације су подељене на четири групе: оне које настају из контракта, оне које настају из квазиконтракта, оне које настају из деликата и оне које настају из квазиделиката. У одељку који говори о облигацијама које настају из квазиделикатаО)

(1) Ову поделу Дигеста (44, 7, 1 пр.) приписују Гајусовом делу Res cotidianae sive Aureae. Из тога би излазило да је Гајус y два разна дела дао две разне поделе облигација, јер их je y Институцијама поделио на две групе. Међутим, аутентичност и самог овог Гајусовог дела и наведеног текета оспорена je (v. Arangio Ruiz: Mélanges Cornii, X, стр. 83 до 95, н Studi Bonfante, I, стр. 495 и сл.) na je владајуће мишљење да je ова подела облигација на три групе дело посткласичних правника. (2) Ј. 3. 13, 2: „Sequens divislo in quatuor species diducitur: aut enim contractu sunt aut quasi ex contractu aut ex maleficio aut quasi ex maleficio". B. такође J. 3, 14—4, 6. Интересантно je да y Дигестаlча ни y титуЛ УСУ De obligationibuß et actionibus (D. 44, 7), ни y даљим титулусима којп говоре о појединим облиГацијама није усвојена подела облигација на четири групе, него je, напротив, (D. 44, 7, 1 пр.) изрично иаведена само тобожња Гајусова подела облигација на три групе.