Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

417

вић потврђује на стр. 412 када каже; „то су степенасто поређани (подвукао А. Г.) наши „субјекти“, ксји, као што ce види, на свој начин управЈвају и располажу, узајамно ce доруњују y систем асоцијација...“; или кад мало даље каже: „У питању су, дакле, разни степени, разни нивои, разна овлашћења економска, a тиме и адекватна правна“. Па и ту ce потпуно слажем са Перовићем јер ja сам управо рекао да подељеност колективне својине није ништа друго него да „на једном објекту постоје разноврсна својинска овлашћења“ (Економист, бр. 5/1953, стр. 22). Једино ce не бих сложио да су та овлашћења истовремено и „економска“ јер за мене као правника тај појам не постоји. Није ми само јасно, зашто ми Перовић y истом чланку оштро замера што сматрам да je код нас социјалистичка својина пцдељена, кад он управо исто то тврди. Исто такве противречности налазимо код Перовића кад говори о праву утгрављања. Час тврди да je то „ ... ново, социјалистичко демократско право, битна основа социјалистичке демократије y ФНРЈ..(стр. 426) a час тврди да je то имовинско, грађанско право које ce понаша као својина (стр. 424, 421, 422). На трећем месту, опет, изједначава право управљања чак са социјалистичком свсјином y целини. Има још и много других противречности y чла>нку Перовића. Али мислим да je сувишно указати на све њих јер и ове које сам навео довољно илуструју некорисност овакве дискусије. Постоји још једна појава y Перовићевом нахшсу: он неке цитате произвољно приказује и нетачно их наводи. Тако например спомиње један мој навод y коме сам рекао: „Порицати из пролазних политичких обзира да je право управљања грађанско право...” Он, међутим, цитирајући ово место из мога чланка изоставља реч „пролазних“ и пише само „порицати из политичких обзира...” Затим иза речи „пол-итичких o63i<tpa” ставља знак питања и знак чуђења (стр. 417). To je више него импутирање. A и он може да зна, јер ce то из осталог контекста јасно види, да ту нема никаквог разлога за чуђење и питање, јер сам тиме хтео рећи да на брзину и без научне основаноста исконструисане „теорије” којима ce цравдају пролазне пропагаидно-политичке поставке имају пггетних доследица, a поред тога често воде до тграгматкзма и идеализма. Ja код тога тврђења чврсто остајем и данас. На 'стр. 421 приписује ми да сам рекао да je право управљавва „дериват државе“ иако ja то нигде и никад нисам рекао, нити знам шта би то требало да значи. У свом другом чланку о својшта, „Присвајање и својшга“, објављеном y Аналима Правног факултета y Београду (бр. 3/1955) парафразира мисао коју сам нарочито наглашавао y својим радовима, да треба разликовати својину као економски однос (присвајање) од својине као правног, нормативног односа, и да својина као основни економски однос, као присвајање, не може да „одумире“. Но ако je прихватио моју мисао (што, уосталом, није никакво „откриће“, ншсаква „оригиналност“ него je само интерггретација Марк-