Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ие разумем све елементе ове дефиниције. Разумем, рецимо, кад Маркс под својином подразумева укупност произвцдних односа датог друштва. Али да својина истовремено буде, например, и укупност друштвено-економских организација, то никако не могу да схватим. Али мени je y овој дефиницији битно то што социјалистичка својина има својих субјеката, a то ce противи његовој раније наведеној тврдши. Истина, он реч „субјект“ ставља скоро увек под наводнице. исто тако као, например, и речи „социјалистичка својина“. Он одмах мало даље (стр. 413) каже „нови друштвени односи на бази друштвене својине паказују да на стари начин нико није субјект, те да таквог субјекта и уоггште субјективитета и нема.“ (А пгта je окда са остацима робноновчаних односа који, као што сам rope навео, и по самом Перовићу „и наше право, као право робне привреде мора консеквентно да респектује“?) Па даље каже; „Но мислим... да постоје субјекти на нов начин, y новом смислу, који одговара новим друштвеним условима и односима.“ Било би интересантно да je Перовић и показао како ти нови субјекти и нов субјективитет постоје на нов начин. To би био допргшос правној науци. (Потсећам само да оу досадашњи покушаји да ce појам субјекта елиминише из права претрпели y правној т-еорији неуспех.) Субјект права и y иашој досадашњој теорији м пракси, исто тако као и y класичном буржоаском и римском праву не значи шшгта друто него бити носилац права и обавеза, имати овлашћеша и дужности. Према томе, и појам субјекта содијалнстичке својине значи исто: имати овлашћеша и обавезе поводом присвајања објеката те својине, a пре свега оруђа и оредстава производње. A ако Перовић мисли да су ти субјекти добшш с тим присвајањем иова овлашћења и обавезе које не познају ранија права. онда ce с њим потпуно слажем, то сам и ja y својим чланцима стално наглашавао; али то онда није ништа нарочито већ једна опште позната истина с којом ce и остали слажу. Но да и Перовић на другом месту схвата субјекте на стари начин види ce из следећег (стр. 412): „Средства за производњу припадају друштву. За правни промет. међутим, морају ce јављати конЈсретне економско-друштвене и друге организације као носиоци драва и обавеза, као титулари права, субјекти. Н>l-гхова права и овлашћења на средствима за производњу и производима рада ce y суштини садрже y томе што им обезбеђују напред изложено ~npuсвајање” y име себе (подвукао А. Г.) и y име друштва.” И он на стр. 410 —412 заиста и набраја те субјекте који присвајају, дакле, не само y име друштва него и y ~име себе”. И сада као субјекте социјалистичке својине означава предузеће, комуну, народну републчку и федерацију. С тим ce ja потпуно слажем са Перовићем. И ja сам то учинио y својим ранијим чланшша (Еконолист, бр. 5/1953, стр. 20 и сл.. Ансли Правног факултета y Београду, бр. 4/1954, стр. 392), Али шта ово значи ако не подељену својину? Да je то тако л еам Перо-