Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

389

тима y матер. смислу. A све то само зато, да ce задовол>и теорију судског акта y матер. смислу. Fiat teoria, peTeat imuadus! Ако би за појам судског акта y матер. смислу имала бити одлучна унутрашња лрирода тога акта, онда je већ из самог методолошког разлога неисправно y вањсхом поводу за доношење акта гледати његову зкачајку. He може ce елементом, који je ван самог акта, тумачити унуграшња природа тога акта. Кривична пресуда не губи ништа на значају судског акта, ако je отпао сваки спор, јер je окривљени све признао и нипгга не приговара оптужници; за судски значај пресуде о растави или ншитавости брака je по-све ирелеватна околност, да ли гго томе .питању постоји међу брачним друтовима спор или <су они потпуно сутласни; ira y самом грађанском парничнам постудку могу ce странке y цјелости нагодити и пресуда може ce изрећи на темељу њихове нагоде, тако да je отпао сваки спор. Ако y управне ствари унесемо као критериј момент спора долазимо до пуне конфузије. По томе би наир. дозвола, чијем доношењу нека лица приговарају (а то није тако риједак случај), тако да ce ти притовори морају y самом акту ријешити био судски акт y матер. смислу. Грађевинска дозвола доносена без притовора био би управни акт y матер. смислу, a иста таква дозвола, y којој су рјешавани такви дриговори, судски акт y матер. смислу. Управни акт донесен y вишем степену поводом жалбе био би судски акт y матер. смислу (8), све иако je првостепени акт био управни акт y матер. смислу. Итд. Kao још једну значајку судског акта y матер. смислу узимље теорија и околност, да ce њиме рјешава неко субјестивно право (9). При томе ce најчешће ова значајка не узимл>е самостално, већ ce додаје како концепцији изрицања права тако и концепцији спора.

(8) Исто ce мора узети, бар што ce тиче правне жалбе, и према концепцији изрицаша права. Тако напр. y француској теорији Lampué: нав, чланак, стр. 35; Daubadère: Traité élém. de droit admin., 1953, стр. 157; једнако уз мало ограничеше и сам Bonnard. (9) У теоријп je овај елемент y појму судског акта y матер. смислу подвргао успјешној критици сам Duguit. Он je y свом првом великом дејлу L’Etat, le droit objectif, et la loi positive, 1901, и сам сматрао, дв судска функција интервенира само по питању субјективног права, да судац само утврђује постојање односно непостојање субјективног права, али да шгкад не ствара нову ситуацију. To га je онда, уз остало, и навело на то, да je за кривичну пресуду гдје судац утврђује повреду закона, a ne субјективног права, те ствара нову ситуацију тврдио, да ce ради о судском акту с формалног, a не и с материјалног гледишта. Слично je и за спор о законитости управног акта, гдје ce такођер не покреће питање повреде субјективног, већ објективног права, тврдио, да ce ради само о судском акту с формалног гледишта. Пет година касније Duguit аутокритички забацује ову своју ранију тезу с реченим наопаким консеквенцијама. Ту он сада тврди, да за суђење није уопће ттотребан никакав спор, и да ce судити може како о субјективном тако и објективном праву. Постоје двије јурисдикције: 1) кад судац суди о ситуацији субјективног права (Duguit ce ограђује од тога, да овдје говори о спору), субјективна јурисдикција и 2) кад он суди о повреди објективног права, објективна јурисдикција. У радњи ce даље приказују случајеви такве објективне Јурисдикције, a међу њих убраја нарочито и спор о законитости управног акта (о томе поближе моје Управно право ФНРЈ, књ. I, 1955, стр. 252 —3). Анализа те објективне Јурисдикције један je од најљепших прилога правној теорији. Duguit je сматрао, да he ce објективна јурисдикција y будућности још више умножити, јер je то нужна посљедица ширења „социјалистичке концепције права“ према „индивидуалистичкој концепцији“.