Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

388

дозволе строго правно везано. У посљедњем случају ce очигледно „непосредно реализира право“, али гдје ћемо то одсјећи y реченој дутој љествици? По концепцији спора зиачајно je за судски акт, да ce њиме рјешава неки спор, чему ce обично још додаје, да доносилац судског акта нема иницијативе за доношење тога акта, већ мора чекати на предлог странке. Читава та концепција уско je прикројена стварима грађанског ггарничног поступка, не одговара кривичним стварима, a да и не говоримо о грађаиским ванпарничним стварима. Има гомила аката, који су ваи сумње судски ак гш, a гдје нема спора, као напр. случајеви (суђења о дравима грађанског статуса, a рачунска судска контрсла ce врпш аутоматски без приједлога странке (5). To je онда дјеловало на концепцију спора, да ce ублажи појам спора и тврди, да то не значи, да je потребан контрадикторни спор међу сгранкама (6); па ce каже да je довољно, да ce постављени захтјев сукобљује с одређегош отпором или сутгротстављањем (Bonnard), или ce говори о ситуацији аспоравања (Scelle) или чак о сумњи (Chaumont) (7). Али тим ублажавањем теорија спора извлачи ce из Сциле, да би упала y Харибду. Олакшава ce ствар на страни судског акта, али маса аката, који ce сматрају обичним управним актима, постају судским y матер. смислу. И y правном поступку сусрећемо ствари с конттрарним странкама, гдје између самих странака постоји директни однос, тахо да je положај тих странака врло сличан положају странака y грађанском парничном поступку. Ако ce сада управни акти донесени y таквим случајевима огласе судским актом y матер. смислу, онда ce додуше с тиме противници појма таквог акта не би могли сложити, али тај изузетак не би био ни тежак ни велик. Али по реченим ширим формулацијама дошле би под појам судског акта и управне ствари с колидирајућим странкама, гдје странке не стоје додуше y међусобном односу, већ свака за себе y посебном односу према органу, који има донијети акт (било да једна странка нешто од органа тражи, a друга ce томе пркзтиви, или обје y међусобној колизији, траже исту ствар). Ту би већ врло велик број управних аката добио значај судског акта y матер. смислу. Чак би ce до тилг формулама могле као судски акт захватити и неке једностраначке ствари. Укратко, ако ce ове формуле узму озбиљно и точно примијене, иросто je непредвидиво, гдје ће ce ту стати и који he големи број управних аката постати судским ак-

(5) Два највећа антипода y ггатању појма судског акта, Duguit и Carré de Malberg, слажу ce ипак y томе, да су тзв. jugements d’expédient судски акти, иако ce њима само констатира споразум странака, те томе даје значај аутентнчности и извршни наслов. (6) Кад би ce то тражило, онда према француском праву не би ни пресуда, којом ce рјешава спор о законитостн управног акта, била судски акт, будући да ce тамо тај спор не води међу странкама. (7) Chaumont y чланку Esquisse d'une notion de l’acte juridictionnel, Revue du droit public, (1942) тврдп, да судска функција претпоставља сумн,у о важењу неког правила или о ситуацији, насталој y прошлости. Носилац сумн,е je онај који тражи право, али не смета нншта, да сам судад покреће сумњу и да ју рјешава.