Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ

смрти трећег лица своје право може уписати у јавне књиге, ако то раније није учинио. Ово одговара специфичности уговора који због своје садржкне (остављање насљеђа) спада међу правке акте -чи-jai je реализација једним дијелом по сили закона одложена до смрти суконтрахента, који je имовину оставио, a који до тога часа остаје њен власник и искључиви корисник (овдје су кскључени уговори из чл. 122, ст. 6). Сматрамо да изложено правило важи и за други случај, тј. када трећи надживи стипуланта. То значи да he смрћу промисара услиједити предаја имовине на промитента (као што се уосталом тим часом отвара и насљеђе иза њега) и треће лице_ не може спречаватиг ту предају никаквим приговорима на основу свог права на издржавање које му je промитент и даље дужан давати, као што то нису овлаштени ни насљедници промисара у својству универзалних сукцесора, нити по којем другом основу. Предајом имовине даваоцу издржаваша не мијења се правки положај трећег, jep се његово право састоји само у облигационом захтјеву за издржаваше, усљед чега ни за живота промисара није имао никаква утјецаја на ову имовину. Трећем лицу не припада, аналогно праву промитента на осигурање предаје имовине које му je законом изрично признато (чл. 123) ни право на осигурање своје тражбине у виду законског заложног права на предатој имовини (26). Горе смо вид ј ели када се уговор о доживотном издржавању може раскинути, када суд може односе међу уговорницима друкчије уредити и када се право имаоца издржаваньа може преиначити у доживотну новчану ренту. Додаћемо и овдје да су рјешења закона у овом погледу дата само за уговоре, у којима je један од суконтрахената сам прималац издржавања, односно уговоре из чл. 122, ст. 6, дакле за уговоре у којима није дошло до бенефицирања треher лица. То јасно произлази из односног текста, нарочито из текста чл. 125, ст. 2, који као разлог за раскид уговора узима случај када „према уговору о доживотном издржавању уговорници живе заједио, па се њихови односи толико поремете...“ Може ли се узети да односне одредбе закона који говоре о раскидању и модификаиији уговора, важе и за раскидање и модификацију уговора о доживотном издржавању у корист трећег? Одговор на ово питање зависи од појединог случаја престанка уговора односно разлога за његову модификацију. У првом реду мора се истакнути да трепе лице, с обзиром да се његово право састоји само у захтјеву на испуњење чинидбе, није овлаштено ни раскинути ни измијенити основни уговор, а нити му припада право побијања уговора (27). То право припада контрахентима. Али с друге стране, к ако смо то већ навели, право утоворних

(26) По швицарском облигационом праву прималац издржаваша има законско заложно право на некретнинама- ко je су предате даваоцу издржаваша за преузету обавезу чл. 523; Oser: о. с. уз овај чл. (27) Klang: о. с. исто мјесто; Јакшић: о, с. стр, 156.