Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИЦАЊУ ОД НАСЛЕДСТВА

411

произвести штетне последице jep je оставински суд по чл. 218, ст. 3, и иначе дужан да о праву насљедника одлучи према подацима којима распояаже. Насљедник који унаточ тога није обухваћен рјешењем о насљеђивању овлаштен je да своје право наследства остварује у парници (чл # 237) и након довршења оставинског поступка. Постојање позитивне насљедничке изјаве, тј. изјаве о примању' припалог наследства, иако она има само деклараторни значај, има за последицу отклањање процесне неизвјесности у погледу да ли ће нека одређена особа, која je на основу закона или тестамеята позвана на наследство, доиста постати наследник у конкретном случају (28). Тумачи се да позитивна изјава о прихвату наследства представља „одрицање 'наследника од сво,га права да се одрекне наследства“, да.кле претставла одрицање од права кориштења овлаштења из чл. 136 (29) којим овлаштењем наследник се може користити до завршетка поступка (чл. 218, ст. 3). Услијед тога једном дата позитивна наследничка изјава не може се опозвати (чл. 141, ст. 1), иако она представља једнострани и необавезни правки акт. Тиме се хтјело убрзати поступак и скратити вријеме неговот трајања. Није убједливо мишлење да се институтом неопозивости позитивне наследничке изјаве хтјело дати сунасљедницима већа сигЈтрност и извјесност нарочито у погледу величине њихових наследних дијелова (30). Одредба закона о давању позитивне наследничке изјаве вуче свсј коријен из ранијег система обавезности наследничке изјаве. Кад прелаз имовине настаје „по сили закона“, као по нашем закону, онда позитивна изјава није неопходна, и услијед тога не може ни бити обавезна Опозивање позитивне наследничке изјаве, кад би постојала таква могућност, не може изазвати штетне последице у погледу права осталих сунаследника. Законским наследницима може ићи само у прилог кад се један наследник одрекне наследства. Позитивна наследничка изјава потребна je и обавезна, a њена неопозивост нужна, само у оним наследноправним системима код којих давање изјаве о прихвату наследства представла конституткван акт, којим се задобива својство наследника (као по ранијем Опћем грађанском законику). (4) Другачије стоји ствар са негативном наследничком изјавом, тј. изјавом којом се на наследство позвани наследник одриче свога права наследства. Овдје нарочито треба водити рачуна о оравном карактеру наследничке изјаве. Видјели смо да се код позитивне наследничке изјаве у нашем праву ради о изјави деклараторног значаја. Њоме се не заснива никакво право, не стиче својство наследника.

(28) Види; Др. Б. Благојевић, нав. дјело, стр. 383. (29) Види: Објашњења, стр. 148.

(30) Др. Б. Благојевић: нав, дјело, стр. 382, Држимо да се питање извјесности односи на суд, jep je у случају давања позитивне насљедничке изјаве, услијед немогућности опозива, питанье тога насљедника „ријешено“. О томе хоће ли нетко дати позитивну насљедничку изјаву или je уопће неће дати, не зависи право осталих насљедника све док постоји могућност давања негативне насљедничке изјаве.