Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

праксе монополистичких организација у Великој Британији. Ayтбра нарочито интересује начин одређивања цена монопола. Резимирајући све извештаје парламентарне комисије о монополима види се да je у случају оних индустрија у којима има више став комисије сасвим против картелних организации а. Комиеија jeстала на гледиште да je конкуренција преко цена најважнији елемент за усклађивање и расподелу производних фактора, за правилку оријентацију потрошача и за стварање економских' односа на тржишту. Према томе, сви споразуми у оваквим индустријама који иду на утврђивање монополских цена не могу се сматрати норисним по јавни интерес и треба их забранити. Међутим, у оним индустриским гранама где већ постоје велике организације којесу, дакле, организоване на олигополистичкој бази извештаји комисије нису могли заузети увек негативан став према утврђивању монополских цена. Према мишљењу комисије, у извесним случа;евима требало б и допустити фиксирање заједничких неконкурентних цена jep je то потребно због преношења искустава и техничких знања из једне напредније индустрије у друге. Ј. Tinbergen: The Optimum Rate of Saving. Чланак познатог економског стручњака лроф. Ј. Тинбергена претставља економетриску студију за утврђивање оптималне стопе акумулације (штедње) у опште привредном смислу. Питање je необично важно за одређивање једног од елемената за оптималну стопу инвестиције. Ако би ставио извесне конкретне цифре модел, професор мисли да би се вероватно дошло до закључка да je у развијеним западним земљама садашња стопа акумулације прениска. Sir R. Hawtrey: Mr. Harrod on the British Boom. У коментару познатог чланка R. Harrod-a о узроџима зисоке коњунктуре у Британији 1954/55, истакнути економист R. Hawtrey донекле модификује његово објашњење тиме што истине да je до претеране потрошње дошло не због већег конзума потрошних добара нити пак инвестиционих добара, него због већег спекулативног улагања у залихе готове робе. И један и други чланак имају за цшь да објасне садашње тешкоће британске привреде и погоршање њеног међународног финансиског положаја. Основа свих написа по том проблему јесте да у Великој Британији потрошња расте брже него производња, и да остаје све мање вишка производа за инвестирање. Оваква ситуација ствара инфлаторне тенденције које постелено смањују конкурентну способност Британије на светском тржишту. Lady Williams: The Myth of „Fair” Wages. Инспирисан садашњим стањем у енглеској привреди када радници захтевају непрекидно повећање надница упркос свим владиним мерама за заустављање инфлације, аутор je поново третирала проблем наднпца односно оних елемената који одређују ниво надница. По њој, сви елементи би се могли углавном поделити у две трупе и то на оне који се базирају на економским захтевима на тржишту радне снаге и друге који потичу из разних друштвених и етичких принципа. Циљ аутора je био да истакне важност економских елемената, тј. продуктивности рада, трошкова производње, наднице као средства за мобилисање радника у разне индустриске гране и квалификације. Писац се оштро изражава против уношења других елемената у одређивању надница и сматра да они само замагљују слипу и стварају неекономске односе на тржишту. Она сматра да одрођивање надница не треба да има везе са обзирима према друштвеном положају радника, или са њиховим стандардом живота. Аутор би желео да се стандард живота издвоји из елемената који одређују надницу и да се обезбеђује преко социјалних давања којима главни цпл> треба да буде одржавање извесног нивоа живота, становника једне земље. М. D. Brockie and A. L. Grey: The Marginal Efficiency of Capital and Investment Programming. На основу једне ан—