Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

115

ганалитпчки посао и прикупила огроман материјал о свакодневном пословању монопола на тржишту што he послужили за даљу разраду или модификовагье досадашњих теорија о монополима. Два истакнута британска економиста и један правник у три чланка продискутовали су разне аспекте проблематике монополске конкуренције и државне прайсе на пољу ограничавања монопола у Велико] Британији. Са теоретске тачке гледишта најинтересантнији je свакако први чланак проф. Робинсона који истине многобројне нијансе ограничене конкуренције који се једним именом сматрају монополима. По теорији, најважније дејство монопола на тржишту се огледа y фиксирању монополских цена које омогућавају да ce производња, инвестиције и коришћење производних фактора обављају по неекономским и неоптималним односима, штетним за једну привреду, и то како за потрошача тако и за остале партнере на тржишту. Искуство британских монополистичких организација дало je различите резултате. На једном крају налазе се велика предузећа која су тако слаба у свои монополском положају да економски разлог стварања џиновских организација треба тражити искључиво у могућности повећања производите и на тај начин успешнијег смањења производних трошкова а не у могућности фиксирања цена. Код ових „нејаких” монопола о диктирању монополских цена на тржишту нема ни говора. На другом крају налазе се она велика предузећа ко ja су довољно јака да хористе свој положај на тржишту, али ни ту извештаји комисије нису били у стању да апсолутно докажу тврдњу како монополи експлоатишу тржиште преко цена. Оно што су извештаји истакли као најбитније и што претставља најнегативнију страну монополистичких споразума између разних предузећа или повезивања једне индустриске гране у jeдинствено предузеће, јесте способност ових организација да спрече Слободан приступ новим предузећима на тржиште. Стога проф. Робинсон сматра да повезивањем целе индустриске гране у једну чврсту целину има више користи него штете jep се омогућава економичнија производња, већа стандардизација и специјализација док ce организације картелног типа не могу бранити. Према томе, прва одбрана против монопола јесте омогућавање, законским путем, слободног уласка новим фирмама на тржиште, Законски предлог je предвидео обавезну регистрацију свих уговора између предузећа и њихово одобравање од стране једног специјалног суда који he имати да провери у сваком конкретном случају да ли није реч о уговорима које je закон инкриминисао. Како се из осталих чланака види, посао специјалног суда he бита веома тежак jep je унапред немогуће поставити правила шта све треба да се у споразумима између предузећа забрани. Постоји велика сумња да ли he суд бита у стању да протумачи јавни интерес правилно, тим пре што питање негативних и позитивних последица монополистичких споразума ни у теорији није сасвим пречишћено а ни практични материјал који je скупила парламентарна комисија није дао позитивне одговоре на та питања. Како he овакав закон створити извесне поремећаје у привреди, аутор другог чланка истине опасност да б и се конкурентска способност британских џиновских предузећа на светском тржишту могла умањити због унутрашњих трзавица изазваних овим законом. Према томе, ни први ни други аутор нису у начелу против великих монополистичких организација један ca •'теориског гледишта а други због конкретне енглеске ситуације на светском тржишту. Чланак трећег аутора претставља једну малу правку расправу о америчком искуству законске контроле над моиополима, које би могло да олакша посао специјалном суду предвифеном овим законским предлогом. А. Hunter: The Monopolies Commission and Price Fixing. И овај чланак бави се сличним Иитањима из