Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

toismus. Ein Pole: Wohin strebt Polen? Eugen Steinemann: Waswollen die aufständischen Ungarn? E. Kägi: Nach der grossen Ent-Täuschung. NOUVELLE. REVUE DE L’ÉCONOMIE CONTEMPORAINE, Paris; an XV,. No, 82, Décembre 1956. Maurice Allais: Le sort du monde se jouait ä Budapest. Jean Raty: La liquidation du contentieux franco-allemand. Achille Dauphin-Meunier: Les structures démographiques du monde. An XVI, No. 83, Janvier 1957. Lucien Laurat: Le marxisme et l’utopie. R. P. Imre Gacser: La résistance hongroise. Gaétan Morawski: Le dégel en Pologne. Eugène Titeano: L’O.N.U. réduite à faire le voyeur. Henri Multzer: Les principes généraux de la concurrence en Yougoslavie.. Pierre Lucius: L’institution d’un marché commun européen ., A. Dauphin-Meunier: L’exigence contemporaine d’une juste répartitioA. No. 84, Février 1957. Franz Blücher: Suggestions pour hâter l’avènement de l’Europe. François Herbette: Le rôle de l’or et de Vargent dans le développement de l’économie monétaire aux origines de la civilisation méditerranéenne. Л. Dauphin-Meunier : Le problème viticole français. ÖSTERREICHISCHE ZEIT SCHRIET FÜR ÖFFENTLICHES RECHT, Wien,. Bd. VII, H. 4, 1956. Josef Kunz: Der heutige Stand der Wissenschaft und des Unterrichts des Völkerrechts in den Vereinigten Staaten. Писац сматра да ce садашње стање науке о међународном праву и међународноправних студи ja у САД може објаснити извесном кризом коју су изазвале основне политичке околности данаппьег света. Пре света, развој je довео до кризе услед прелаза од класичног у ново право светске заједнице, а затим и сама улога САД као водеће силе „слободног света” снажно се одразила на поменутом подручју. Као непосредан израз и потврда такве ситуације јесте велика разноврсност међународноправних концепција: (1) неореализам заузима нихилистички став према међународном праву, његовој вредности као и корисности међународне организације, (2) .прилично су раширене идеје о потреби ствараььа светске владе, (3) већина америчких интернационалиста придржава ее традицпоналног схватања, (4) има аутора чије су идеје усмерене више на афирмацпју идшАчних жеља о стварагьу хармоничне заједнице, него HITO одражавају постојећу стварност, и (5) постоји добар број писаца који врше конструктивну критику традиционалног међународгтог права. У складу с новим околностима поклања се далеко већа пажња организацији, обиму и месту међународноправних студија на високим школама. Alois Wenzl: Willensfreiheit und Verantwortung. Пошто појам слободе спада у ред основних цојмова о гьему се непрестано воде спорови. Он се обично узима у два значења: (1) као слобода од спољне принуде, и (2) као слобода унутрашњег, вољног опредељивања човека. Дискусије се нарочито воде у погледу овог другог аспекта слободе. Негативан став у решавању проблема доводи до тврдње о непостојању слободе воље, a дају се теолошка, филозофска и научнотеоретска образложења. По том ставу „слобода воље” je привидна, јер постоје одређени детерминантни чиниоци који стално делују. Позитивен став полази од претпоставке о постојању слободе воље и он je нарочито важан при утврђивању одговорности човека за своје понашање. Притом се разликује слобода која je морално прелевантна и слобода која има извесну етичку подлогу. У вези с тим писац указује да Келзен прилично симплицифира ствар када тражи аналогпју између каузалитета и урачунавања, јер људско понашање подлеже каузалитету као неодређеном низу дејстава природних феномена, a урачунавање je одређивање противправног делања и последица које томе следују.

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА