Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

119

Ernst Roehau: Zur Grundlegung der Gesellschaftslehre. Наука о друштву Ti данас пружа слику једне нове и недовольно развијсне ,и уобличене науке. Аутор je настојао да означи нека главна питања којим се она бави. Указујући да je појам друштва нејасан, писац сматра да се оно своди на норме, правила која важе у датој заједници. Стога треба обратили пажњу на све елементе у тој области, а нарочито психолошке. Такође не треоа испустили из вида, ни појаве и чињенице у разним областима друштвеног живота које су само израз принципа и законитости. Задатак ове науке није само да открије суштину друштвених феномена него и да се потпуније схвати место и улога неких најважнијих друштвених, наука (естетика, наука о религији, етика, политичка економија и сл.). Olavi RytköJä: Die leitenden Prinzipien und die Organisation der finischen Kommunalverwaltung. Овај чланак претставља концизно, јасно и систематско излагање о основним принципима и организацији локалне самоуправе у Финској. Писац ce није уопште упуштао y компликоване проблеме, нити je оптеретио излагање сувишним појединостима тако да страни читаоци добијају заиста одличну информацију о расправЈваној материји. У Финској, локална самоуправа има дугу традицију, али je правно уобличена доношењем Устава 1919 и закона о општинама 1948 и др. Позитивни прописи утврдили су ове поставке: с правног становишта локална самоуправа je аутономно вођење друштвених послова путем децентрализовании органа; а с политичког становишта то je остваренье начела учешћа народа у управи преко својих претставника. Карактеристике локалне самоуправе су ове: (1) општине су територијалне заједнице које су ce углавном поклопиле с границама црквених општина, (2) оне су принудне заједнице (Zwangskörperschaften) у том смислу што прппадност, права и дужности појединаца не зависе просто t од шихове воље, (3) управу врше непосредно изабрана демократска тела, (4) у погледу круга послова примењен je принцип . универзалности, тј. постоји широка надлежност. Самоуправни органи су општински савет, општинска управа, стални и привремени одбори и комисије. Пошло не постоје веће локалне ј единице од градских, мањих градова и сеоских општина по потреби се организује њихова сарадња. Надзорна власт, наравно, врши се само у одређеним правним границама од Стране провинциских или .централнйх државних органа. Werner Goldschmidt: Zèrstückelte ' Gerechtigkeit. Аутор настоји да образложи поставку о парцијализОвању и конкретном појављивању феномена правде полазећи с једне широке идеалистичке филозофске платформе у духу савремених латинскоамеричких схватања права. Он сматра да се правда састоји у одређеној расподели добра и зла између припадника Једне заједнице. Правда спада у ред категорија које' се односе на низ предмета (pantonome Kategorien), и схвата се у објективном и субъективном смислу. Као саставни део културе правда се може упоредити с каузалитетом у природи. Но, приликом остваривања правде појављује се низ сметња: (1) са.му правду карактерише ограниченост, односно њено постојање везује се за одређене чкњенице којим се разграничава од неправде, (2) постоје могућности да ce појави неправда како приликом стварања тако и приликом остваривања закона и прописа о понашању, (3) реализација правде, практично узевши, немогућа je у целости већ само у фрагментима кроз делатност законодавца уши судије с једне стране, а с друге стране и само право се одликује фрагментарношћу (Zerstückelung) како у погледу материјалноправпих прописа тако и у погледу формалноправних, процесних прописа, (4) постоји нужност разноликости услова понашања (с обзиром на време, квантитет, личности, животна обележја, стварне околности). Но и поред тих сметши које искрсавају при остварешу и функ-