Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

122

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ослањао на историју, чија je материја много богатија од оне коју проучавају економисти. Што ce тиче његове Историје доктрина о кредиту и новцу, приликом излагања идеја појединих економиста он уствари изражава своје сопствене мисли, примећује врло правилно Емил' Жам. Због тога je ово дело мање историско и тешње ce везује за економску науку. Међу његовим радовима из политичке економије највише се истину они који се односе на монетарне теорије. Он je један од првих савремених економиста који je истакао асиметрију инфлације и дефлације. Његове ce концепције о новцу знатно разликују од теорија које заступају англо-саксонски економисти. Нарочито су значајна његова разилажења са Кејнзом. Он сматра да je цела Кејнзова мисао била предодређена самим положајем у коме се налазила Енглеска после Првог светског рата. Према томе, он je дошао до заюьучка да се не би могло рећи за ту мисао да je научно незаинтересована. Рист je испољавао нарочиту наклоност према апстрактним теоретичарима, али он лично није се усудио да формулише једну општу теорију. Ово се може објаснити тиме што то не би одговарало његовом позитивном духу. Утицај тог духа провејава у разним правцима гьегове вишеструке активности. Најбоље се то опажа у радовима Научног института за економска и социјална истраживања који je он основао и на чијем се челу налазио дуги низ година. Неколико чланака посвећено je Ристу као човеку од акције. Заиста, у периоду између два рата, за његово име везане су значајне економске и финансиске реформе изведене у Француској и у другим земљама. Жак Руеф вели да je ньегова улога била од историског значаја при стабилизации француског франка. У то доба он je имао против себе огромну већину својих суграђана, а у редовима економиста, није имао присталтща. Међутим, после срећног исхода монетарне реформе изведене под његовим руководством за време Поенкареове владе, он je добио признање и од својих противника. Међународне установе и владе страних држава поверавале су Ристу значајне мисије. Тако, он je узео видног учешћа у радовима Лиге Народа. По његовој замислн изведена je реформа емисионог завода у Румуии j и и саниране су румунске финансије у периоду између два рата. Иако се на основу свих ових радова може добитп врло одређен појам о Ристозом истраживачком раду, о његовом доприносу на унапређењу еконоыске науке и о важним резултатпма које je он постигао на практичном пољу рада, ипак се још боље можемо документовати из аегове аутобиографије која je прикључена овој свесци. Из те бпографске белешке, која није била намењена јавности, већ je треба то да послужи његовом следбенику у Академији при саставу приступке беседе, може се запазити да се он у почетку свога рада пасионирао за социјална питања и да je због тога узео да проучава проблеме из области економске науке. С друге стране, он такође вели да га je једино радозналост нагнала да проучава политичку економију. Од увек je заступао мишљење да су економске појаве врло сложене. Његова су се истраживања делимичыо односила на описивања конкретних механизама (вид. Précis des mécanismes économiques élémentaires, Paris, 1945, 1947). Треба истаћи, сем тога, да Рист испољава своје дивљење према сен-симонизму, ограђује се од ортодоксног либерализма и јасно изражава своје негодовање према савременим економистима, нарочито енглеским, који верују да у неколиким истинама које познаје политична економија могу наћи директиве социјалне и економске политике своје земље. Истичући разарања која су услед ратова наступила и велике проналаске у физици, хемији и биологији као одлучујуће факторе у политичкој економији за последгьих педесет година, он вели да je „економски живот вечито прилагођавање метода производите и размене приликама које се стално мењају”.