Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

66-е Année, No. 1, Janvier Février 1956. Karl Brandt: La stratégie économique du développement agricole. Писац полази од поставке да су остали неразјашњени услови под којима сељак може да постигне заслужени приход с тим да се не мора одрећи своје слободе. Затим се он пита шта треба предузети да би' се земљорадиику обезбедио приход који би био раван приходима произвођача који улажу одговарајућу снагу у једној неземљорадничкој активности. Узимајући у обзир да су проблеми идентични у свим степенима привредног развитка проучаване су и развијене и неразвијене земље. Аутор заступа тезу да je у слободној привреди тржиште ј едино средство помоћу кота се одређују цене за разне врсте рада. Полазећи од те основе он се пита која je улога сељака у народној привреди. У свим стушьевима развитка земљррадње највећу важност треба приписати таленту земљорадника. Писац сматра да од свих пољопривредних експлоатација најбоље резултате дају породична газдинства. У циљу повећања прихода тог газдинства шегов старешина има да решава проблеме сличне оним'а који се постављају у индустрији. Изучавајући питања међузависности индустриске и пољопривредне производње као и сталног опадања вредносног приноса земљорадње, писац долази до закључка да треба тражити ван земљорадње услове развитка саме земљорадње. На врло интересантан начин анализирани су фактори привредног развитка: напредак индустрије, нови методи у техници пољопривредне производње, итд., затим су изложене реперкусије промена које су наступиле под утицајем тих фактора на принос у земљорадњи и на положај сељака у разним земљама развијеним и неразвијеним. Пошто je наговестио значај примене нових проналазака нарочито у пољопривредној техници као и важност инвестиција у разним гранама привреде изван земљорадње, писац се задржава на политичном чиниоцу. Он се изјашњава против интервенције државе која често покушава да обезбеди приход земљорадника на вештачки начин, који уноси пометњу у цео привредни систем. Професор Брандт завршава своју студију скицом једне „стратегије”, која треба да послужи и као препорука савременим државницима. На крају свог програма, који садржи десет тачака, аутор изражава наду да he модерна земљорадња, између осталога, пружити могућност пољопривредном становништву да се изједначи са трудбеницима осталих професија у погледу дужине радног времена, прихода, животног стандарда, од■мора, разоноде и васпитања омладине. Jean Fourastié: Essai sur la mesure des quantités économiques. Писац прво истине значај који савремена економска наука придаје мерењима продуктивности и наводи литературу по томе питању. Нарочито се он задржао на публикацијама~Европске организације за економску сарадњу. Његово je мишљење да као што су мерења важна у погледу међународне политике и управљања предузећима, она су„ такоће неопходна за научно упознавање економске еволуције у дужеит временском периоду. После једног кратког теориског прегледа, за који он сам вели да je апстрактан и тежак, писац je изложио примере у бројевима из којих се види у чему се стварно састоје постављени проблеми. На основу простих примера опажа се да ,се не може научно изразити једним јединим бројем једна сложена производња. Базирајући се на податке- из привредног живота Француске и Совјетског Савеза, писац je изложио примере економске еволуције у току времена. После тога он je приступив изучавању примера диспаратности у простору. Упоређујући две земље са неједнако развијеном привредом, Сједињеие Америчке Државе и Фраицуску, на основу података о структури националне производите, о стопи интегралне производности рада и о текућој цени, у свакој од тих земаља, једночасовног просечног рада, он je изложио своје шематске рачуне.