Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година V Апрпл - Јун 1957 Број 2

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

УТИЦАЈ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУСКО ГРАЂАНСКО ПРАВО

Познавање страних законодавних искустава омогућује побољшање националног законодавства, било тако што законодавац остварује неке реформе зашта je пример дала нека страна земља, било што тако може избећи тешкоће које je открила пракса других земаља. У томе ce састоји једна од функција упоредног права чија ce корисност стално потврђује. Према легенди, већ je Ликург прокрстарио Малу Азију и Египат да би упознао њихове институције пре но што he прописати законе за Спарту. Солон je путовао читавих десет година пре но што je редиговао атинске законе. Најзад, и то нам je временски ближе, зар није Бонапарта наредио године IX [lBOl по нашем календару примедба Уредништва] да се преведу главнији закони других земаља? Ипак треба приметити да упоредно право уствари није имало већег утицаја на редакторе Француског грађанског законика. Они су имали довољно посла са правним системой који je важио пре Револуције и у коме су правка правила била растурена у римском праву, у многобројним општим и локалним обичајима, у краљевим уредбама, у наполним одлукама виших судова, у текстовима канонског права. Ту je било довољно материјала да се изгради француски правки систем. Осим тога, то je било доба у коме се сматрало да би се најбољи закони могли извести из самог разума. Због тога би узимање у обзир страних закона могло изгледати сувишно. Али управо ти разлози указују да je овде реч о једном сасвим привременом ставу. Приликом измена ко je су извршене у нашем грађанском праву због развитка извршеног у току XIX столећа а затим и у наше време на економском, научном и социјалном плану, често се водило рачуна о страним искуствима да би се остварила нека реформа. Утицај упоредног права има уосталом један обим који се не запажа увек. Када мислимо на утицај упоредног права на грађанско право неке земље, инстинктивно помишљамо на позајмице које

* Ово Je текст предавала које je г. Алекс Вајл (Alex Weill), декан Факултета правних и политичких наука у Стразбуру, одржао на нашем Факултету 10 априла 1957 (Примедба Уредништва).