Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

делимично увођење одвојености добра у режим заједнице добара није могло имати великог успеха. 3. Међутим, неуспех у Француској установе породичног добра, као и прописа о придржаним добрима удате жене, не значи да не треба никако непосредно уводити у Француској одредбе једног одређеног страног закона. Извесне стране установе могу савршено одговарати француској друштвеној средини. Тачност овод тврђења показују реформе које су извршене у области интегралног додељивања извесног добра једном наследнику током деобе наследства. Познато je да су прописи који регулишу судску деобу претстављали једну од тачака у којима je Француски грађански законик био најжешће нападай. Ти прописи били су инспирисани духом стриктне једнакости; деоба треба увек да оствари једнакост у натури, а сваки наследник треба увек да прими свој део у натури од имовине умрлог и сваки део треба да се састоји од сличних предмета, а затим се делови одређују коцком. Примена овог система имала je за извесна добра великих незгода које су већ одавно привлачиле нажну: прво, то повлачи цепање пољопривредног поседа на више ситних парцела ко je се тешко.могу обрађивати нарочито путем модерних метода обраде; друго, незгода je што то тера са породичног огњишта жену и децу који су ту становали због тога што непокретност треба да буде продата на лицитацији или због тога што je непокретност коцком додељена неком другом наследнику. Породица трпи од овога растурања које настаје после очеве смрти. Најзад, криза наталитета коју je Француска познавала до уочи 1939 била je делимично проузрокована и лошим регулисањем деобе. Да би избегли цепкање пољопривредног имања, неки људи су се мирили са тим да имају само једно дете: „Режим пре Револуције знао je само за најстаријег сина а Француски грађански законик зна за јединог сина”, говорило се сликовито због тога. Исто тако, када je на Бечком конгресу лорд Каслре (Castlersagh) узвикнуо; „Није потребно да уништимо Француску, Француски грађански законик he сам то учинити”, енглески дипломата имао je. на уму прописе о деоби наследства. Да 6и се избегле ове незгоде законодавац може применити два. правна поступка: 1. Први се састоји у томе да се оцу остави слобода да одреди ко ће наследити пољопривредно добро под условом да осталим наследницима исплати њихов наследнички део или бар њихов нужни део у новцу. То решење усвојено je у Шпанском грађанском. законику (чл. 1056); 2. Други je интегрално додељивање пољопривредног добра. оном наследнику који изгледа најспособнији за његово искоришћавање утврђујући законом правила о том додељивању или дајући судији власт да одлучи о томе. Француско право прихватило je ово друго решење за породично добро и за породичне домове, с једне стране (закон од 12

135

УТИЦАЈ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУСКО ГРАН. ПРАВО