Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА.

134

те жениној. А тиме je закон негирао традиционално начело Јединства управе заједничким добрима. Установа придржаних добара удате жене није имала. велики: успех у Француској. Она се у пракси примењује само кад je реч. о жени трговцу, али чак и пре измена учиньених у области пословне способности удате жене, као и у области имовинских брачяих режима, 1938 и 1943, ова установа није била од веће користи Jep су одредбе Француског грађанског и трговинског законика веЬь биле дале жени трговцу врло велику слободу да послује сама. Закон још и функционише кад je реч о женама које живе фактички одвојено: помоћу њега оне успевају, уошпте узев, да без великих, тешкоћа докажу порекло својих придржаних добара ида врше права која су им призната на њима. Али закон више не функционише ако брачни другови живе заједно. Истина, закон допушта жени да слободно наплаћује приходе од свога рада без бојазни од; мужевљевог противљења али практично она не може да врши права која су јој призната на добрима стечении помоћу тих прихода, jep je законом сасвим недовольно регулисано доказивагье да једно добро спада у категорију придржаних добара. Недостатак у регулисању питања доказивања практично je довео до неуспеха закона. Tpeha лица која ступају у правке односе са женом која се бави некой професијом, неповерљива су и стално страхују да je добро, којим жена жели да располаже као придржаним добром, уствари добро ко je припада заједници из опрезности они увекзахтевају суделовање мужа. Закон je исто тако наишао на неповерење људи из правке праксе ко je су збуниле, с једне стране, новина уведена овим законом, а с друге, компликације које су се због њега појављивале у функционисању режима заједнице добара. Јавни бележници и берзански посредници, који су обавезни посредници у већини правних послова, јако мало су се старали да при•гене овај закон, а докази које би им жена поднела нису им никада изгледали доволши. Закон je уосталом наишао и на равнодушност и самих заинтересованих што je вероватно најтеже, jep показује даce законодавац преварио: он je желео да женама учини поклон који оне уопште нису тражиле. Треба обратити пажњу на овај момент да би се из њега извукла поука у случају кад законодавац жели да користи решења прихваћена у иностранству. Ако je једна установа корисна у страним земљама то не значи да би се она могла једноставно и без ограничења прихватити. Сем недостатка у регулисању доказа што je уствари само једно техничко питање погрешка законодавчева јесте што je хтео да уведе у режим заједнице добара једну кдицу „сепаратизма”; подела заједнице добара на две масе, од којих једном управља муж а другом жена, јесте у апсолутној супротности са француском традицијом: ова нагиње јединству управљања добрима заједнице које je поверено мужу. Ово јединство управљања дубоко je усађено у обичаје и велика већина француског становништва je противна сепаратизму у овој области. Због тога