Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Ево неколико најјаснијих манифестација такве законодавне политике. 1. -—• Закон од 16 новембра 1912 којим je измењен чл. 340 Француског грађанског законика о истраживању ванбрачног очинства претставља први карактеристичан пример овог облика утица ja упоредног права. Полазећи од тога да стварање снажних породица повлачи за собом званично негирање ванбрачне породице, Француски грађански законик je скоро апсолутно забранио истраживање очинства чинећи изузетак само у случају отмице ванбрачне мајке у време које се поклапа са временом зачећа детета. Под утицајем романа и драма који су наравно били болећиви прем? ванбрачном детету и ванбрачној мајци, подигао се већ врло рано читав талас протеста противу правила из чл. 340. Положај који je имала ванбрачна мајка био je неправичан и бедан. Неодговорност заводника који je био сигуран да ће избећи последице очинства, била je уствари награда дата за напуштанье и кукавичлук. Било je неопходно потребно регулисати на правичнији начин односе ван брака. Многобројна страна законодавства претекла су нас на томе путу, као што су: белгиско, шпанско, швајцарско и нарочито не.мачко право. Ако погледамо Немачки грађански законик, он одобрава истраживање очинства и чак устаковльава претпоставку очинства противу онога који je имао полних односа са мајком у време зачећа са могућношћу да се претпоставка обара у неким случајевима који се не слажу са овом претпоставком, као што je случај неморалног владања мајке. Сличне одредбе постоје и у Швајцарском грађанском законику који прави разлику између тужбе противу зазодника за материјална давања и тужбе за утврђивање очинства. Ова друга тужба ће успети само ако je постојало обећање брака, кривично дело или злоупотреба положаја (Швајцарски грађански законик чл. 323, ст. 1). У Белгији je такође прихваћено истраживање очинства законом од 26 априла 1908. Француски закон од 1912 je дакле донет из разлога правичности и човечности. Њиме je добро пољуљана догма о неодговорности ванбрачног оца у складу са доктриной упоредног права. Међутим, извршена реформа не претставља плагијат решења усвојених у иностранству. Она није у потпуности изменила раније стање да не би дошло до злоупотребе или до покушаја уцењивања. Закон није напустио правило које забрањује истраживање ванбрачног очинства. Он се уствари ограничио на то да од тог правила нанини многобројна и значајна отступања. 2. Укидање пословно неспособности удате жене законом од 18 фебруара 1938 реформа која je изазвала читав низ каснијих прописа такође показује пример прилагођавања нашег законодавства међународним развојним тежњама. Јер заиста, страна законодавства су већ одавно претекла француско у области еманципације удате жене (В. нарочито англосаксонско законодавство: Ен-

137

УТИЦАЈ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУ CKO ГРАЪ. ПРАВО