Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ДРЖАВНОСТИ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Федеративна Народна Република Југославија je интересантна као политички и као државноправни феномен. Њена структура je необично сложена због система федеративное савеза самосталних и оригинарних политичко-територијалних јединица са сопственим организмом власти народних република које ипак, поред свих спољних атрибута државности, нису суверене те стога ни државе (1). У оквирима народних република постоје срезови опет као оригинарне самоуправне политичко-територијалне ј единице са народним одбором као највишим претставништвом и органом власти који, у оквиру својих права и дужности, нису подређени ниједном другом органу. На крају, ошптина не само као оригинарна, самостална и самоуправна политичко-територијална ј единица са народним одбором који je највиши орган власти у погледу гьених надлежности, него и као тело за које постоји пресумпција de lege да непосредно врши сва права која нису уставом или законима дата претставничким телима ширих политичко-територијалних ј единица. У ЦР Србији постоји још посебно политичко-територијално тело које врши део права народне републике као своја аутономна права. Федеративна Народна Република Југославија претставља, дакле, нов тип федеративног савеза и нов тип самоуправе; овај савез није склоп држава, а ова самоуправа није Сва права и дужности свих политичко-територијалних јединица, република, срезова и општина, као и права и дужности федерације, произилазе непосредно из народне суверености. Појам федерације je увео Уставни закон из 1953 као име за систем централних органа власти са одређеним политичким правима и дужностима, као и са системом надлежности централних органа. Овај појам није идентичан са појмом савезне државе, би овај обухватао читав државни организам на територији Југославије а не само један и то централни део. Поред горе означених политичко-територијалних јединица, општина, срезова, аутономних јединица и република, постоји централна ј единица: федерација. Али постоји и Федеративна Народна Република Југославија као даљи феномен. Према томе јавља се питање шта сачињава државу Федеративну Народну Републику Југославију и какав je значај ове државе? Југославија се, пре свега, јавља као друштвено-политичка сгварност. То je заједница свих људи на међународноправно признатој територији са својим друштвеним организмима. То je чисто социолошки појам. А као држава Југославија je класни апарат у рукама владајуће класе за физичку принуду људи ради оствари-

(1) Др. Јован Ђорђевић: Уставно право ФНРЈ. Београд, 1953, стр. 236; dr. Jovan Stefanović: Ustavno pravo FNR Jugoslavije 1 komparativno. Zagreb, 1956, str. 269 1 si.; dr. Makso Snuderl: Ustavno pravo FNRJ. Ljubljana, 1956, str. 291; др. Радомир Лукић: Теорија државе и права. Београд, 1956, стр. 271 —4; „Анали Правног факултета у Београду“, 1953, бр. 4, расправе Стефановића, Димитрова и Шнудерла,