Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вања њених класних интереса. Овај апарат сачињава у Јутославији читав државни организам са свим претставничким телима и органима за вршење власти од општинских органа све до централних органа Савезне народне скупштине и Претседника Републике са управним апаратом, судовима и војском. Сви органи који врше в ласт на читано ј територији Југославије као целине чине државу Федеративну Народну Републику Југославију. To je држава у политичном смислу и као фактичка појава у светлу марксистичке идеологије. Међутим, ово одређивање појма Југославије као државе није довољно ни са гледишта државноправног ни са гледишта међународног права. Овако дефинисан појам државе није правни појам. Тако социолошки схваћена и политички одређена друштвена заједница нема никаквих елемената правне личности, носиоца конкретних права и дужности у смислу правних надлежности. Због тога ce поставља питање који je организам у Југославији, правно узевши, држава, који га органи сачињавају, каква су правка овлашћења и материјалне основе оног државноправног организма који 6и могао полагати право на то да буде означен као држава у државноправном значењу? Одговори на ова питања су важни за рашчишћавање уставноправних проблема, имплицирају међународноправни аспект и од значаја су за унутрашаа правка подручја, напр. за грађанско право (одговорност за пггету), процесуално право (тужбена легитимација), итд. Морамо поћи са гледишта да у Југославији постоје следећи самоуправни органи: 1. Општине као правне личности са својим правима и дужностима. Народни одбор општине je орган власти, своје надлежности врши сам или преко својих савета и управних органа као државну власт. Он je једини орган државне власти у општини. Ти органи нису подређени органима среске, републичке или федерациске државне власти, они су самостални и самоуправни органи. Они извршују акте тих органа, али доносе и своје правне прописе и извршују их самостално. Општине имају своје сопствене приходе, свој друштвени план и буџет које доносе самостално у оквиру таквих аката виших јединица. 2. Срезови као правне личности. Положај срезова и њихових органа власти je различит од општине и њених органа утолико што обједињује грађане и општине, што није основна јединица као општина и што му припадају само она права која су му дата уставом и законима. Иначе je народни одбор среза орган државне власти среза који није у односу подређености према републици односно федерацији. 3. Републике. Оне су правка лица по својој правној физиономии иако то законом није изричито одређено. Њихова структура личи на државу: устав, законодавна скупштина, извршно веће, управни апарат, врховни суд, сопствени план и буцет. Републнка има уставом обезбеђена политичка права и дужности и у односу